Наша пошта

276

пот Џагијепја, Коју бе зе цгедтуаћа 1 Фатраћ и Рјибђаш. Огедлк се из г. ЈоХко Сатра, ртећведтк зекећје пи Бјибјјаш. Рога, Која је од рге 7 вода лата ц Лавтеђи 1 бје зто пароге сеп, хаугзауа зуоје 121аепје за Бгојета од 5 зерфетафга. (Џ заорбћђепји фода сомог! о зуота Аовадабпјет изребпот гади Коју бе пазјед у Сјазтак ц пјабђат, Кој бе Ђгаши Као 1 догад Роза ,5увакирпе шлбегезе 5ућ р..4. за Љета“. Гер ргтег зобдагпови.

Тако бе паба р.6.4. зфгика офзад ттаб дЧуа сјагЏа: Ромапзке газтак, п Гјирђат, Као за ће а! Р. +. пдгилепја, 1 Мази роди, јасозјоуепзкЕ ба.зортв та робЕи, фејртаћ, фејејоп 1 гадћо. МоХда Б; Био Бојје да 51 5е 1 опа ада зћоруа, Као 560 је тапи аја ,,„Маба роба“ 1 тпога дгцгт. Маште, да да огфапе Лаза родава зуојот задгапот 1 пазтјота, а за Љеш део Р. |. пдгизепја 1 пјесоу ћ зекејја да Ђиде ћакоде ођићуабеп. АП фо пе зтеја. М; рогагау]јато вуака изребап Когак пазег Р. Ћ.6. патијепја 1 суај Когак па збиамапји газђасатћ аејоуа р.6.4. беја. Озђајето довједт ге, Која зто 15Катаћ рта ођпоу! „Мабе робће“ 1 Који зто ропаујјан па !гагсата пазер базворјва. Т ла Пећ па вавор:в ппа тезба. Мпоро је Когоуа п пругро Којој паји ада Бгагдаји. Соко шп. је рођје тада. ппатезђа за ођа рива. Лепо да озђапц па у1аи1 <уов падавКка, а озобђе да рокаће — зуојит одауот — да је па у зуп] зуођћ збрцатић 1 Кишштић хадабака. Зад зе цбге рш ргерогоди. Кака“ Биде гаа, факуа бе ба 1 Бидибпови!

ПОЛИЦИЈА Овај угледни часопис, — који излави у Београду, од пре 18 год., под власништвом и уредништвом г. Васе Лазаревића, начелника Мин. унутрашњих дела у пензији, — у својој свесци ва јун-јул 1981 публиковао је коментаре новог управног законодавства. Тако је донео и напис т. др. Милаила Илића, проф. Университета у Београду, о новом Ч.г. У напису има и ово ауторитативно тумачење:

По старом закону за добијање више групе тражи се известан најмањи рок проведен у претходној групи. Раније чиновник, који је у једној групи дуже остао, могао је накнадити то време добијајући групу даље по реду, јер му за то није било потребно неко одређено време проведено у претходној групи, него укупан број година службе, сад је та могућност отпала пошто се супротно овоме води рачуна, не о укупном броју година службеа него о времену проведеном у претходној групи.

Периодске повишице се добијају, као раније степени основне плате, сваке три године. На пример, чиновнику УП групе треба најмање три године, да би добио УП групу. Кад наврши овај рок, он је, као што смо видели, само испунио један од услова за добијање више групе. али није стекао и право на њу. Ако на крају рока не добије ту вишу групу, он ће добити периодску повишицу плате своје групе, природно ако није наступила која од сметњи предвиђених у закону. Према томе и по новом закону обезбеђено је повећање чиновничких принадлежности, независно од воље административне власти, али ипак ово повећање није онако независно, као раније повећање основне плате, и од кретања по групама. Јер пре свега, ако у нашем примеру претпоставимо, да је чиновник добио вишу групу чим је навршио три године у претходној нижој, — што ће у пракси свакако остати само једна претпоставка, — онда отпада добијање периодске повишице која је обухваћена већом платом која чиновнику следује услед добијања више групе. А затим, ако је чиновник, место на крају треће добио вишу групу тек на крају пете године, онда ће он доиста на основу нрве три године добити у своје време периодску повишицу, али кад потом добије вишу групу њему се оне друге две године неће рачунати за стицање периодске повишице, пошто по добијању нове групе рок од три год. почиње поново тећи. Према томе, услед добијања групе или ће се изгубити сама периодска повишица, што ће се дешавати ретко, или ће се изгубити време за добијање периодске повишице, што ће се дешавати готово увек. Све ово проистиче отуда што, супротне ранијем закону, и за добијање периодске повишице исто онако као и ва ообијањ више групе, не долави у обзир укупно време службе, него вреде проведено у једној групи. :