Наша пошта

293

телеграм: „Храбрим војницима и дичним синовима јуначке Црне Горе ставио сам на расположење бесплатно војничке карте и наредио свим војним поштама, да и те дописне карте и све остале поштанске пошиљке, како за Србију тако и за Црну Гору примају и отправљају бесплатно. Част ми је молити, да изволите наредити да се све те пошиљке не оптерећавају никаквим поштанским таксама на територији ваше отаџбине. Инспектор Краљ. Срп. Војних Пошта Рад. П. Радојловић“.

Одговор је гласио: „У одговор на ваш број 5089 од 140. М. част ми је извијестити вас, да. сам са задовољством примио ваше братско саопштење и одлуку, те сам по истоме дао наређење нашим поштама... Заступник Начелника Пошта и Телеграфа Пет. М. Милић.“

3 јула 1913 затворена је п. т. станица у Св. Јовану Медованском. Честитка цефа. поште Врховне Команде Краљ. Срп. Војске приликом ослобођења Скадра гласила је: „Г. Начелнику Краљ. Црногор. Пошта и Телеграфа, Цетиње. У тренутку, када са бедема скопљанског града, славне престонице наших царева, одјекују први топовски пуцњеви, објављујући Српству да је Скадар пао у руке храброј и непобедивој црногорској војсци, хитам ла вам изјавим своју велику радост на успеху дичних витевова братске нам Црне Горе. Слава им од данав па до века. Димитрије Р. Димитријевић“. На ову честитку му је братски захваљено, са завршетком депеше: „Слава победоносној браћи и херојима црногорске и србијанске војске који осветише Косово“.

Послије побједоносних ратова. са Турском и Бугарском на Брегалници, а поводом закљученог мира, упутио сам, 29 јула 4913 године Краљу Црне Горе писмену честитку, са извештајем о успесима и улози п.т.т. чиновника у оба рата. Честитка је упућена преко Маршала Двора, а гласила је:

„Господине Маршале, част ми је најучтивије вамолити Вас, да ивволите поднијети Њ. В. Краљу Господару, најпонизнију честитку од свију нас п. т.т. чиновника и службеника у Краљевини, којом узимамо слободу да честитамо Његовом Величанству све сјајне успехе, које је имао са својом победоносном војском у овом светом рату за ослобођење српских земаља и народа од петовјековног ропства, те и освету Косова — извршцење тог Његовог највећег завјета. У исто време, част ми је замолити Вас, да бисте извољели саопштити Његовом Величанеству, да се сматрам срећним, што сам у стању доставити да су сви чиновници и службеници п,т. ит. у Краљевини, ва све вријеме мобилизације и ратова 1912 и 1913, челичном вољом и издржљивошћу, вршили своју тешку службу на корист Краља и Отаџбине онако, како су у правоме смислу захтијевали у таквим судбоносним тренуцима битни интереси Краља и Отаџбине, не штедећи своје животе, те да се одуже светој дужности