Наша пошта

304

прописа. Свакако, да имамо и способних писморазносача, али, вјерујемо, а имамо и таквих, који би требало да су способнији и стручно и теоријски. Ако не би било могуће курсеве финансирати онда, у крајњем случају, мишљења смо, да би потребно било, за одређене чиновнике, односно њихове замјенике, који бп наставно градиво предавали, одредити прековремени рад: Тако ће сваки чиновник, ма гдједа буде премјештен, наћи

способне, само способне писмо-разносаче, т. ј. наћи ће људе чији је службени рад тијесно везан са његовим. По отварању ових курсева, вјерујемо, да ће престати потреба, бар трајна, да се служитељ употребљава за писморазносачке послове. и мање ће бити препирака и тужби око тога: да ли му је „то дужност“ или не. (Овдје подразумјевамо послушност уопште.) Писморавносачима дати на руковање потребан прибор, као торбе, цираде, бициклете, лампе ва ноћну службу и т.д. Не треба заборавити, да углед наше струке дјелимично овиси о способности писмо-разносача у сваком погледу, а нарочито ток је овај у служби — дужности.

ШП Шпре доставно подручје

Познато је, да већину пословног свијета чине становници, припадници ширег пошт. доставног подручја, а то су наши пољопривредници, наша дика, наши сељаци. А, мислимо, да најмање тужаба, бар писмених, од тога огромнога свијета потиче. Неко би помислио, или казао: да је главни разлог у томе, што су наши сељаци „већином неписмени“. Ми тврдимо да то није никакав разлог, него, наш сељак, и ако би му нешто криво било, неће, не из незнања, већ из његове племенитости, широкогрудости, да се жали, било писменим путем, било усмено. То је главни разлог. Баш зато, ми п. т. т. сложбеници, треба и по службеној дужности и властитом нахођењу, да имамо поштовање и гајимо нарочите симпатије према нашем сељаку, том огромном дијелу нашега пословног свијета. Наравно, поступати, као са другим, па ће он — наш сељак — бити задовољан ако не и најзадовољнији. У главном, радити као што се почело, па ће наша струка ући још и више у најшире сељачке кругове. Јер не треба заборавити, да се и сељаци, као год и вароши шире, намножавају. За то је наша струка, у знак благодарности према нашем сељаку и из властитог интереса, по могућности, отворила многе и многе државне (ерарне), уговорне и општинске поште онамо, гдје их прије није било. Вјерујемо, да има мјеста (села, засеока), тдје би потребно било и даље отварати поједине врсте пошта. Ово је доста тежак посао, вато што отварање пошта повлачи велике новчане расходе и што би требало наћи начина, да се наш сељак . убиједи, да му се докаже, да је пошта, телеграф и телефон њему од неопходне потребе и да му је боље и корисније, уколико је ближе његовој кући. Јер треба претпостављати,