Наша пошта

322

од чиновника Министарства, то би у духу тог члана требало и у нови Правилник предвидети да приправници Дирекција полажу испите у седиштимаввојих Дирекција. Досадања пракса, да приправници Београдске, Дунавске и Вардарске дирекције полажу испит у Министарству, држим да није оправдана, зато што Дирекције морају бити равноправне у сваком погледу. Сем тога оне, и само оне су одговорне за успех својих приправника, те како буду водиле рачуна о оспособљењу својих приправника, такве ће чиновнике и имати. Не може да опстане разлог, ако је такав био, да приправници Београдске дирекције треба да полажу испит у Министарству зато што се њено седиште налави у седишту Министарства, јер и ако је у седишту Министарства, Београдска је дирекција ипак самостална у многим својим поступцима. Не би се исто тако могло бранити гледиште, ако такво постоји, да би приправници Дунавске дирекције требали да по лажу испит у Министарству зато што се њено седиште налави у близини седишта Министарства, јер приправницима који долазе из далеких пошта већег дела територије поменуте дирекције свакако је ближе Нови Сад, него Београд. Не постоји ни ва Вардарску више разлог, ако се тај наводи, да поменута Дирекција нема онолики број испитних наставника како то предвиђа чл. 15 Правилника, јер од 1924 г. кад је прављен овај правилник, па до данас внатно су се у том погледу измениле прилике, те дирекције односно њени чиновници , могу са успехом да одговоре обавезама које су им Правилником стављене у дужност. Оваква подела полагања испита по дирекцијама потребно је још и вато, што би само оне биле у могућности да детаљно, бев штете по остале послове, проведу испитивање својих кандидата за одређени број дана онако, како је то напред предвиђено. Ако би била у питању контрола над успехом приправника, што је несумњиво право Министарства, она би се могла да изводи преко његових инспектора и чиновника. Реферати ових изасланика могли би сем тога у многоме да утичу на будући програм полагања испита, спрему кандидата и томе слично.

На завршетку да још нешто кажем о новом Правилнику. По моме мишљењу, он не би требао да садржи одредбу чл. 17 садашњег, да су кандидати који се пријављују за испит дужни платити награду члановима комисије ва испитивање Ово, мислим, зато што је полагање испита за при правнике обавева, која ва њега проистиче из прописа 8 14 4. 8., те би према томе и обавезе за испитивања имала да падне на оне, који то испитивање имају да обаве. Материјалне прилике наших приправника обавезују нас исто тако да одустанемо од досадањег плаћања награде, пошто бављење у једном страном месту приправнике и иначе скупо кошта. Има још један врло важан равлог који би говорио за одустајање од плаћања ове награде: испитни наставници имали би везане руке приликом одлучивања, да ли је кандидат положио испит из које групе или није, јер ако би се остало при досадањем тексту чл. 17 Правилника, рекло би се да наставници из појединих група обарају пријављене кандидате само зато, да биим што више пало хонорара, а тако се што не би смело ни да помисли.

Пођимо напред, да се доцније, можда, не кајемо што нисмо учинили

ништа за своје побољшање. ВЛАД. МАКСИМОВИЋ

ИЗ ПРОШЛОСТИ

За историју наше националне кулшуре. — Пошта, зпелеграф п телефон у Црној Гори- — За јубиларну десетогодилињицу уједињења Црне Горе са Србијом 1918—1928.

945

Телеграм главног управитеља п. т. Румуније гласио је: „Ме. Р. Мшшећ, РГлтесјецг обпбта] дезв Розђјез ди Моптепбото — Себјопб. 'Ттев гесоппајзван! роџг Ја ФавНпсНоп долб