Наша пошта

324

Гори искрено честитамо нову годину својим колегама у братској Србији с најбољим жељама, да ова културна установа напредује и цвета скорим временом у целокупном ослобођеном Српству! Заступ. Начелника Пет. М. Милић.“ Одговор је гласио: „Директору Пошта и Телеграфа Цетиње. Уз топлу зажвалност на пажњи и честитању шаљем најлешце жеље за. струку и њезина вреднога претставника. Начелник Мијалковић“.

Од 15 маја по ст. пошт. пошиљке за Италију и западне земље почеле су се отправљати преко Србије, место преко Скадра. 18 јуна по ст. отворена је у Скадру телегр. станица за унутрашњи и међународни саобраћај, а 19 истог и поштанска. У Св. Јовану Мебуанском отворена је п. т. станица. Од 10 јула. отпочела је размена писмоносних затвора између пошта Детиње и Солун. Закључена је специјална п.т. Угодба. између Црне Горе и Грчке и потписана на Цетињу 10 јула 115 а у Атини 16 јула исте год. Потписали су: ва Црну Гору Петар М. Милић а ва Грчку Кусидис. — Од 11 октобра 1915 између Цетиња и Марсеља — „сате“, установљена је размена писмоносних ватвора. Од 9 октобра 1915 обнародована. је у Црној Гори прва „Уредба о војној цензури ва време рата.“ Комисију, која је ову уредбу израдила сачињавали су: Петар Милић, васт. Начелника. пошта, Спасоје Пилетић, секретар Мин. ун. дела, Стеван Раловић инжењер. командир, и потпуковник Михајловић ив Врховне Команде. — 28 октобра окренута. је равмена. телеграма са иностранством „мла Мајопа“.

Од 18 новембра 1915 онемогућен је био сав п.т. саобраћај ва Србију и преко ове, а 20 новембра суспендован је п.т. саобраћај свих станица источне Црне Горе, а њихова евакуација наређена је да се врши ва Подгорицу. Због ратних операција. наређено је даље постепено затварање и евакуисање осталих п. т. станица, такође ка Подгорици. Тако је и П.т. одељење са Цетиња пренешено у Подгорицу 29, 30 и 31 децембра по ст. кал. 1915 смештено у згради подгоричке п.т. станице, и ту наставило свој тешки рад у судбоносним и страшним часовима Отаџбине. Станице су у потпуном реду биле евакуисане и свој инвентар, са рачунима и вредностима овде пренеле. Како старешине станица, тако и сви остали чиновници и службеници, своје су дужности до највеће тачности и несравњене ревности испунили.

Спомен плоча у Министарству ва поште у Београду набраја. имена српских поштара који су у рату пали за Отаџбину. Међу њима су из Црне Горе: кап. Симо Ј. Ковачевић, управник п.т. станице у пензији, бив. народни посланик, управитељ телеграфа и телефона. П! дивизије (преминуо од рана залобивених у војној телегр. станици), и п.т. чиновници: Вук М. Влаховић, Јован С. Пејовић, Љубо Ђ. Клисић, Трипко Ј. Ковачевић.