Наша пошта

332

бе о додацима на скупоћу државних службеника грађанског реда, г. Министар финансија решио:

4) Да се као доказ о заједничком односно одвојеном животу има сматрати извештај, односно уверење непосредног старешине, коме је службеник подносилац пријаве дужан пријавити све промене у својим личним и породичним односима. сходно 8 90 4. 8.

2) Овим се мења решење г. Министра финансија од 10 августа 1931, уколико се односи на прописивање доказа за рубрику 83 пријаве за примање породичног додатка на скупоћу.

— На основу 5 3 Закона о пошти, телеграфу и телефону а у спора зуму са г. Министром финансија и у сагласности са г. Претседником Ми нистарског савета, г. Министар саобраћаја решио је да се измене извесне п.т.т. таксе.

Све нове таксе почињу важити од 1 децембра 1931 сем таксе за пакете преко 5 кгр. која ће ступити на снагу 4 марта 1982, кроз које ће време управа пошта израдити потребна помоћна средства за одређивање зона.

— Њ. В. Краљ, на предлог г. Министра финансија, по сагласности са Претседником Министарског савета, прописао је Закон о задругама. државних елужбеника.

— На основу 5 62 Закона о општем управном поступку, г. Претседник Министарског савета и Министар унутрашњих послова прописао је Уредбу о празницима у смислу закона о општем управном поступку «

— Укавом Њ. В. Краља постављен је за начелника Саобраћајног одељења Главног генералштаба, генералштабни бригадни генерал Илија Д. Братић, пређашњи начелник истог Одељења.

ЦЕНТРАЛНА УПРАВА П.Т. СТРУКЕ

„Наша пошта“ је уврстила у св. ва септембар 1931 напис од Б. Н. под горњим насловом. Г. М. Ј. Николић, директор пошта и телеграфа Дринске и Зетске бановине отштампао је у „Џошти“ од 15 октобра напис „О организацији главне управе пл.“ Г.М.Ј., у „Времену“ од 20 ХГ, истиче значај струке и потребу организовања њене врховне управе. Г. Николић излаже своје погледе и при том прави неке замерке нашем сараднику. Међутим оба писца сагласни су у главном, да се обезбеди органска целина врховне управе п.т.т. струке.

Н. не би желео да пројекат Закона о устројству Министарства саобраћаја и његове спољне службе прави ограничења, сужавања која би била штетна по струку. Стварно је, да се основни закони не могу мењати специалним. То је и правом освештано. Наш сарадник: ве у пуној мери изјаснио ва специалност, стручну спрему. Не само што не пледира за теологе или лекаре да дођу на највиша звања у струци, него би желео да и техничари на тим звањима буду са електро-техничког отсека. Техничара који није свршио електро-технички отсек — не сматра више подесним за та звања него математичара са филозофског факултета. Наш сарадник, пак, сматра крајњом идеалном солуцијом— успоставу Мин. пошта." „Наша пошта“ то исто је заступала. И доиста, у интересу штедње и лакшег спровођења реформе, један од министара: којег другог ресора (на пр. министар саобраћаја) могао би бити и заступник министра пошта. Исто тако министар пошта могао би бити и заступник министра неког другог ресора. То су уосталом обичне појаве. На тај начин би се обезбедила успостава Мин. пошта и телеграфа, без паре новог издатка, већ са знатним моралним и материалним добитком. Мислимо да су са овим сагласни и оба писца.