Наша пошта

поштанских чекова, подморских каблова, Више професионалне гиколе п Сервиса за научне студије и испитивања.

1) Телеграфија бег жица. Одмах при улазу, посетилац се налави у секцији телеграфије без жица. Један емисиони апарат ва кратке таласе, (од 6 метара) ту је у функцији и напаја знтену која је над њим. Емисије таласа контролише једна потпуна инсталација гпарата ЉБобдо-Вердан, коју један одређени службеник, специјалист, ставља у рад за све време од после подне. Примајућа станица постављена је према овој и састоји се: од једног малог пријемног апарата Т. 5. Е. који покреће на рад једну другу инсталацију Бодо-Вердан. Публика може на тај начин врло локо створити себи слику о далеким везама и просторима између двеју станица телегра-. фије без жица бев оних честих и досадних паразитних струја. Показ иде за тим, да публици објасни, да је пантљика на апарату за примање у свему једнака са оном на апарату за отправљање, чак и онда, кад се стави у акцију један мали диспозитив што производи варнице, које производе снажне, радиоелектричне поремећаје. Једна табела, намештена изнад отпремног апарата, показује дејство антипаравитних струја у систему, упоређивањем пријемне пантљике исписане трансмисијема безжичне телеграфије помоћу обичног Бодо-апарата и друге, исписане помоћу гпарата Бодо-Вердан.

Са стране ове инсталације налази се једна скица, која показује, у размери двохиљадитог дела, предајну стеницу у Понтоазу. На овој скици могу се видети, не семо делови, већ постављени, са свима својим зградама и уздигнутим гнтенема, већ и делови који су тек у градњи, или пројекту, какви ће изгледати после остваривања.

Исто теко приказана је једна триодна, кварц лемпа, која се може демонтирати, постевљена на својој сопственој црпки, лампа која је специјално примењена ва колонијалне потребе.

Има овде јоти две велике осветљене карте, чије периодично осветљавање долави од једног општег дељача електричне енергије, намештеног у средини павиљона. Једна од ових карата покавује развитак веза безжичне телеграфије, између метрополе и лађа: четири паљења у интервалама од по 15 секунада претстављају стање ових веза у 1919, 1925, 1928 и 1930 г., а истовремено са порастом броја обалских станица, стрелице, у одговарајућим растућим димензијама, показују повећавање сукцесивних домашаја као и природу остварених веза: везе са обалским лађама, везе са великим паробродима које врше службу пловидбе до Северне и Јужне Америке, Западне Африке — Крајњег Истока. Друга осветљена карта показује развиће безжичних веза између Француске и њевиних колонија и између разних француских колонија међусобно. На исти начин као и горе, са четири паљења, у интервалама од по 15 секунада, приказује се стање ових вева 1920,