Наша пошта

станица и најзад, група „Телеграф без жица“ приказује многобројне фотографије колонијалних радиотелеграфских станица и најзначајнијих станица на дому, у метрополи,

» »%

У овим кратким потевима прикавали смо целокупан материјал који је био изложен у павиљону француске п. т. управе. Пошто је овај материјал врло разноврстан, требало је да се све то стави у покрет, требало је поставити разне инсталације и расподелити електричну енергију на равне начине у унутрашњости павиљона, као и сталне струје од 24 и 48 волти, акумулаторску батерију од 100 амперсати са генератором и струјом ва напајање, дељач са 40 контакта ва светлеће карте, моторе свих монофазних и двофазних типова, и напајање предајних и пријемних радиостаница. Потрошња енергије достигла је, кад су сви апарати били стављени у рад, јачину од 70 ампера под 110 волти напона. И као што је било очекивати, један велики број особља, довољно компетентних, био је потребан да се пави на инсталације и њихов рад. Функционисање апарата Бодо-Вердан изискивало је присуство једнога специјалисте.

Дешавало се, да понеки посетилац стави особљу и таква питања на која оно није било кадро одговорити. Сва таква питања брижљиво су бележена, а са њим ваједно и тачна адреса питача, којему је, после тога, ва најкраће време стизао писмени одговор од надлежног стручњака.

Ова изложба је имала и огромни васпитни значај ва све људе из струке, па и оне који су као радознали посетиоци показали најмање знаке интересовања за п. т. т. саобраћај. Многе европске управе послале су тамо своје делегате, да се

а изложби сретну и нађу са фронцуским стручњацима и измењају своје мисли и гледишта на најновије проналаске и догађаје у светском саобраћају. И сама француска управа искористила је ову прилику, не само да иностранству покоже нагли развој своје п. т,. т. установе, но и да пружи прилику ва очигледну наставу и поуку оном огромном броју својих службеника у метрополи и колонијама који су имали то велико задовољство, да удивљени пред толиким успесима, буду торди својом управом, осећајући и сами, да се и њима дугује за постигнути успех у свима правцима.

Наша управа није тамо никога послала. Без обзира на строгу рестрикцију кредита, то је требала и морала учинити. Ово је била једна јединствена, али Нажалост пролавна прилика, која се неће скоро обновити, коју је ваљало пошто пото искористити. За овакве прилике не сме се штедети. Штедња је овде — непосредна штета. Како ће друкче ноши млади људи стећи појам о великом светском саобраћају и чиме ће