Наша пошта

бији дух скрхале и победиле, само су снажиле и челичиле његов енергични геније. .

Ва овог сиромашног дечка гимназија и универзитет били су недокучиви идеали. Кад му је било 13 година он буде запослен од једног књижара, као разносач новина. Али после годину дана његов послодавац, видећи да Фарадеј није обичан дечко, узме га за шегрта који је имао да коричи и продаје књиге. Још као шегрт он је, као и сваки геније, читао све што му је дошло до руке.

Читајући књиге, које је имао да коричи и продаје, он се нарочито заинтересује за студирање хемије и електрицитета, и почне, још у то доба, да врши експерименте.

Осем књига Фарадеј је повећавао своје знање и посећивањем јавних. предавања.

Одлучујућа прекретница у његовом животу десила се је 1812. Тада му је било 24 година. Неко му је био дао улазнице за предавање сер Хумфреј Девија у Краљ. институту. Фарадеј је био очаран њиме и жеља да свој живот посвети науци постала је неодољива. Уповна се са Девијем, овај се заинтересује ва њега и узме га за свога помоћника у лабораторији. Временом Фарадеј добије стално место у лабораторијуму Краљ. института. Често је држао јавна предавања која су сматрана као најбоља своје врсте.

Он се у то доба ода методичном истраживаљу целокупног проблема електрицитета у вези са многобројним формама конверзије те природне силе у друге силе. И тако овај човек, чији је отац ковао коњске копите, ковао је вечне принципе науке. Његов најславнији проналазак је електро-магнетска индукција. Овај његов проналазак је саградио темеље огромном развићу електричне инжењерије. Да он није учинио овај проналавак, или да тај проналазак уошште није учињен, ми данасне би имали ове млазеве електричне светлости, који обасипају све престонице света, нити би било фабрика које раде помоћу електрицитета, нити би било великих електро-хемијских индустрија.

Он није био један од оних многих ситних научника, који истражују но ћорбуџацима и странпутицама науке; не, он је ишао њеним царским друмом и решавао њене основне проблеме, зато су његова. открића и билатако плодоносна за истраживања потоњих генерација. И зато, догод се човечанство буде интересовало за науку и историју науке, интересоваће се ива открића М. Фарадеја. Ниједан смртни није ефективније од њега поновио божанску реч: „Нека буде светлост“.

Његова открића више него ичија омогућила су безброј проналазака. који су унапредили модерну индустрију. Па ипак он се није толико интересовао за практичне примене науке, колико самим истраживањем. научних истина и извлачењем тајних из срца природе. Он је био не само научник него и филозоф. Тражио је не само факта него и физичке процесе који проузрокују физичке појаве. Целокупан његов рад надахнут је убеђењем да постоји битно јединство свих сила у природи, да су разне манифестације ових сила у битној вези и да су зависне једна од другу и да се могу преобратити из једне форме у другу. Његови видици заиста. су били широки филозофски видици, Он је познавао све физичке науке, и готово нема ни једне од њих којој он није допринео нешто значајно. ЈБудски ум није још до потпуности искористио све могућности које произилазе из његових открића. Његова открића тек има дасе крунишу новим великим проналасцима основаним на њима. :

Писац завршава:

Један од највећих научника свију времена и свију народа, па ипак је осећао да је људски ум ограничен и да је мало знање науке да открије тајне васионе; те је стога кров цео свој живот сачувао своју просту веру у Бога, коју је био научио од својих родитеља.

— Венац, књижевни лист, у св. од 25 новембра, доноси исто тако леп и поучан напис о 100 годишњици открића индукције.

— Г.д-р Милорад Поповић написао је чланак „Стогодишњица електромагнетске индукције“, који је изашао у „Српском књижевном гласнику“ од 1 децембра 1931. 4