Наша пошта
Права је кураж „Наше поште“: да смело иде напред, без обзира на све тешкоће, без обзира и на најгору тешкоћђу: да ни 1% особља не прима свој часопис, да велик број управника и старешина такође нису
нретиплаћени, и да већи број пошта нема ни једног претплатника. „Наша.
пошта“ верује да ће са већ окупљеним снагама прокрчити пут. На нами је да извршимо своју дужност. Све ради добра своје струке и нас самих.
— Филателистички лист у Торину, у св. ва децембар, даје повољни приказ „Наше поште",
— Свима је нама дужност, да бар онолико колико смо: у стању потпомажемо наш једини и одлично уређивани часопис, ако не са чим другим, а оно бар са претплатом. Евентуално, што се тиче и моралне помоћи, готови смо п њу пружити. Потребно је само, да тако наставите, па ће ваш цењени рад привући не само до сада одане помагаче, него н
остале, који су, ако могу да се тако изразим, спавали, не водећи рачуна ни о чему другом, већ једино обављали и то
дјелимично своју службену дужност и, као такви чекали први да приме оно „мало“ плате, итл;
Оваква мишљења нас уверавају да имамо за кога радити и писати.
Живе снаге у струци разбудиће и оне које се даве у апатији и равочарењу, —
својствима. којима се не иде напред. Старији још нису испунили свој дуг,.
да. могу рећи: предајемо акцију млађима. Много је још необрађеног поља. Има рада и за старије и за млађе. Ур.
ИЗ РАЧУНСКЕ СЛУЖБЕ
У «Нашој пошти» од 1 јануара о.г. наш уважени стручњак г. ВладиЈ Ј 9 З
слав Максимовић, виши саветник Министарства, у свом чланку «Како да се
помогнемо» предлаже нови начин контроле варачунавања прихода, нот.т. и упутцичкој и чековној радњи, те њихово што лакше и правилније ублрање и отклањање или ублажавање неправилности. Како сам.
имао намеру да и сам о овоме изнесем једно своје мишљење, то ми је
чланак г. Максимовића био озбиљна опомена да са овим пожурим. Сма-
трам пак, да ће ми «Наша пошта» у једном од својих наредних бројева. указати гостопримство, па дајем себи слободу да овим то и замолим. Питање правилног зарачунавања такса по телеф. служби, још из ра-
није давало је повода контролним органима да се о њему позабаве како»
би овај рад био што правилнији. У ову сврху дата су и потребна наређења, т. Ј. да се разговори узајамно сравњују по завршеном дневном раду. Добар део телефона ово практикује, па верујем да се је и успех показао, Овакав начин рада сматрам да је практичан. Али знам и то, да један део телефона ово не практикује, те отуда и бивају примедбе. Да би пак и остали део телефона ово морао да чини, сматрам да би се на то могао лако натерати, т. ј]. већ постојећу наредбу озбиљно пооштрити, и допунити једном клаузулом, коју би свакодневно, сви телефони, пре предаје
прихода општој каси морали да упишу на рачунима. Ова би клаузула:
могла да буде отприлике оваква: Данас у 17.80 часова сравњени су сви телефонски разговори-и повивнице, са телефонима: у Нишу, Београду ит, д. и утврђено правилно задужење свих прихода. Ако би се десило да је било грешака, овом би приликом ове биле исправљене. Ову кла-