Наша пошта

Ур

тешку материјалну ситугцију, молио Бога за повајмицу од 100 франака. Поштански чиновници, да би учинили добро дело, скупили су међусобно 53 франка и послали их сиромаху. На њихово запрепашћење, сутрадан је дошло ново писмо, упућено Богу, у коме се сиромах у почетку захваљује на послатом новцу а затим каже: Драги Боже, ако хоћеш да излије своју милост и доброту, немој да ми шаљеш у будуће преко поште, јер сам се уверио да се на пошти у последње време краде. Сад сем у то, благодарећи овом случају, још више уверен јер од 100 франака, које си ми послао, примио сам свега 58.» («Време»)

— Прошле године падато је иностранству за у Југославију увезене електротехничке предмете 185.944.736 Д.

— Стране новине јављају да је друштво Ериксон из Штокхолма основало у Југославији своју филијалу са капиталом од пола милиона динара.

— Да би се потпуно обезбедила дискретност телеф. разговора, холандско Министарство пошта бави се једним интересантним практичним планом. По том плану искључује се свака могућност да треће лице прислушкује разговор двају лица на телефону. Реч је о једном новом изуму, помоћу кога се у телефон изговорена реч преко жице преноси потпуно неравумљиво, јер јој се прикључују разни звуци, који сваком незваном онемогућују да било шта разуме од овог разговора. На апарату онога који је телефоном повват, налази се опет мала справа, која оне звуке уклања п тако реч изговорена на оној страни постаје разумљива. тек у апарату позванога. Исти је случај ако позвани говори са првим. говорником. («Травда»)

— Милански механичар Луиђи Спондини направио је недавно један. мали телеф. апарат, који је право ремек дело механичарске вештине. Телефон је направљен од сићушних делова злата и платине, по поруде бини једног богатог грофа из јужне Италије. Слушалица апарата личи на дугме за кошуљу, а цео апарат може се лепо сместити у џепу од прслука. Упркос тога, овај најмањи телеф. апарат на свету располаже нормалном јачином звука и могу се преко њега водити разговори са другим варошима. («Травда»)

— Вавет, орган националне омладине у Београду, у првом свом броју од 28 јануара о. г. доноси напис г. Милана Ж. Ђорђевића, генералног директора п. и т. у пензији, «Вештина споразумевања У којему говори о п. т. т. служби. -

— У Орлеану, у Француској, отворена је изложба путујућих голубова. | риход од изложбе употребиће се за подизање споменика голубовима-писмоношама, који су погинули у рату.

— Пре кратког времена у Берлину су вођени преговори између немачких и француских стручњака за ваздушни саобраћај у циљу заједничке сарадње. У тим преговорима је учествовао и познати немачки конструктор цепелина д-р Екенер. Између осталог на овим преговорима одлучено је да велики француски аеродром Орли убудуће буде полазна тачка трансокеанског авионског саобраћаја за Америку. «

— Највећа библиотека у Америци је библиотека конгреса у Вашингтону. У тој огромној књижници има данас #,130.000 књига и летака, 1,160.000 географских карата, 1,600.000 музичких рукописа и едиција, 500.000 равних старих рукописа. За администрацију ове библиотеке потребан је велики персонал: 19 библиотекара, три секретара, 59 чиновника, 24 служитеља, од којих 18 бришу прашину са књига.

— Бивши аустријски престелонаследник Франц Фердинанд, тајбогатији Хабсбурговац, био је познати тврдица. „Правда“ бележи да је имао бесплатно на расположењу државни телеграф, којим су се могли служити п сви дворјани. Тако су телеграф искоришћавале чак