Наша пошта

Предвиђено је да се у 1982 промет писама појача ва 31% више него. у 1984 а промет телеграма ва 40%. Пошиљка, која се преда пошти, мора бити уручена адресату кроз 16 сати, а у местима у којима је раздавање децентралисано кроз 12 сати. (Ту се не рачуна време које прође у путу.) Телеграм из Москве за центре Републике мора се предати кроз + сата. да међуградске телеф. разговоре не сме се чекати више од пола сата Вева ва месне разговоре на ручним централама мора се добити кроз 8 секунди. Квалитет рада мора се побољшати,

У 1982 биће употребљен капитал од 555 милиона рубаља за инвестиције. Предвиђен је велик програм набавака. Бројно стање особља биће повећано од 143.176 на 165.600 лица. Средња месечна плата биће повећана од 88 рубаља 63 коп. на 100 рубаља. 3.000 ђака биће примљено у више п. т. школе а 6.000 ђака у техничке школе. 296 инжењера и 1.005. техничара, који су завршили ове школе, биће запослени ове године.

Приходи износе 730 милиона а расходи 618 милиона рубаља. Вишак прихода над расходима је 112 милиона рубаља.

— Лист сеоских пошта у Русији излази сваког дана у 85, милиона примерака.

— У Русији је расписан конкурс за одржавање пошта и телеграфа. Даје се награда за најбоље држање станице. Телеграфи Воронеш и Кијево добили су по 20.000 рубаља награде, Москва 6.000, а неке по 3.000 рубаља. На конкурсу је учествовала 21 телегр. станица.

— Немачки пошт. управни савет одлучио је да се смање разне пошт. таксе.

— Главни савез производње у Француској, којему се придружило. 2500 трговачких и индустриских синдиката, упутило је Скупштини протест против Владиног предлога о повећању пошт. такса,

— Италија је одредила нову траншу од 250 милиона лира за проширење телеф. мреже.

— У Пошт. музеју у Берлину отворена је нова изложба пошт, марака. Ивложене су марке на којима су слике животиња (лавова, тигрова, слонова, медведа, жирафа, мајмуна, птица, риба, итд.).

— Швајцарска је издала нову серију марака «раворужање», као. успомену на сазив конференције за разоружање.

— Холандија је расписала конкурс за израду нацрта пошт. марке Мира.

— Проф. д-р Бах, директор Пруског уреда за медицинска испитивања, утврдио је да се преко пошт. марака могу преносити микроби равних прилепчивих и опасних болести. С тога је предложио да се марке не лепе пљувачком, већ да се заведу у поштама и ван њих справе ва влажење марака. Вбог истих разлога, препоручено је да пошт, управе уведу продавање марака у чистим листовима и у књижицама.

— У Штутгарту је одржана, преко радиа, конференција 0 п. т. т. струци и понаособ о «херојкињама у телеф. служби». Предавач г. Р. Милер истакао је примере таквих херојкиња у равним земљама.

— Румунија је објавила програм побољшања која ће спровести у Мр СТЕ ЈЕ елтруи. |

— Од пре неколико година расходи телегр. експлоатације у Великој Британији већи су него приходи. Министарство је предузело мере за реорганизацију службе и' увођењу иновација.

— Између Букурешта и Бејрута у Сирији успостављен је радиоелектрични саобраћај.

— Отворена је радиотелеф. служба између Румуније и С. А. Д.. преко Будимпеште и Лондона.

— Велика Британија везана је са континентом са 108 телеф. комуникација. Пре 9 година имала је само 23 такве комуникације.

— У Шведској је прослављена 50 годишњица увођења телеф. службе за јавну употребу, дочим су апарати функционисали већ од 1877. Шведска има сад 53%.000 телефона, 1 телефон на 11 становника, пи 4.000 телеф.