Наша пошта

64

критика, која ће, указујући на недостатке и евентуалне грешке у раду лојално признати добре и смишљене радње у које једна управа уноси све своје напоре у току једногодишњега пословања. Таква, и само таква критика треба да се чује, и таквим, и само таквим мотивима треба да се руководе критичари. Прошла су времена лажних апостола и демагогије. Жалосно је било видети, како се озбиљни људи, прелазећи преко онога што је у истини добро и вредно јавног признања и похвале заустављају на неозбиљним замеркама, а још жалосније кад они, који немају куражи. да јавно иступе, ободравају из позадине, неозбиљне планове и предлоге, у жељи да што више помуте и замрсе и тако несолидне прилике у на: шем задругарству и заједничком животу. То извесно, нису градитељи ни доброжелатељи шт,т. особља. Особље то треба једном да увиди и да зна. Докле ће оно, бити предмет експлоатација својих неискрених другова2 Докле ће оно, због своје наивности, простосрдачности, поверења, искрености и најзад зависности од својих старешина, и у таквом једном аутономном телу, као штв је Задруга, или рецимо Удружење, бити гласачка војска и ништа више.! Коме и чему треба да служи демагошка парола, да се у једној новчаној задрузи, као што је наша, служи бесплатно, из почасти, из пожртвовања2!! И то из дана у дан, по неколико часова дневно, да би се уштедела тричава сума од 10.000 динара годишње! Хоће ли то подићи дивиденду задругарар Мзвесно не! Хоће ли то дати Управи више могућности да изводи свој програм Не! Са 10.000 динара годишње не да се извести никакав значајнији и трајнији посао у Задрузи. Још једино дала би се могућност за рекламу задруге и хонорисање најбољих стручних дела која се појаве у току године, али ту страну не негује ни Главна Управа која има више сретстава за то од Задруге. А штете од таквих уштеда су огромне и од недогледних последица. Ја сам рекао да је то клин у мртвачки ковчег Задруге, дрвени коњ којега, можда и несвесно, хоће да унесу у тврђаву, на којој би биле отворене прве бреше. Одатле до разорења није далеко. Коме би то годило — зна се, али они који умеју да мисле и да виде, исто тако добро знају, да би то био крај наше Задруге и предаја на милост 'и немилост зеленашима.

— Збор је огромном већином, против 2—3 усамљена гласа примио моје гледиште и ја сам тиме задовољан и не бих имао потребе да га овде приказујем и браним, али, по старој навици, неки „добронамерни људи (2!) изврнули су смисао мојих речи и побуда, као да сам ја то говорио рго дото 5џа, иако нисам никакав часник Задруге, и ако то нема ама баш никакве везе са мојим календарима!!! Коме и зашто треба то подло извртање истине»!

Друга, озбиљна замерка која треба да се учини на овогодишњи рад Збора П.т,т. Задруге јесте занемаривање жена у нашим редовима. Из тих редова потписати је умољен, да уложи свој протест противу немарности и непажње другова да се у Управу Задруге бирају стално и жене као чланови, пошто су оне, не само најревноснији задругари, но у исто време и по бројној снази готово исто тако равни мушкарцима.

Ово је за мене довољан разлог да се ја пирдружим њиховом про“ тесту, ија то чиним, не из неких других побуда, но из чистог осећања правичности и увиђања, да они, који суверено бирају и збацују управе, немају ниједан добар ни озбиљан разлог да своје поверење не даду н женама које чине читаву половину од укупног броја задругара!

Најзад, приступљано је избору Управе и на место чланова који су коцком испали из Управе, изабрани су: у Управни одбор: г.г.: Аритоновић, Милачић и Секуловић, а у Надзорни одбор: г. Г-: Миливојевић и Станисављевић. Испали су: Војиновић, Јелисавчић и г-ца Јелена Бошковић једини женски преставник у Управи.

5 После збора; у просторијама хотела Империјала, задругари су про“ вели у пријатном, међусобном и другарском разговору; што је пружало леп призор посетиоцима овог отменог хотела.

М, ВУЈАДИНОВИЋ