Наша пошта

ЈАВНЕ ТЕЛЕФОНСКЕ ГОВОРНИЦЕ

Писали смо више пута и о телеф, говорницама. Узалудно. Политика пише:

На најживљим местима, већином у центру престонице, постављене су јавне телефонске говорнице. Међутим, по удаљенијим крајевима града тих говорница нема. Наводим као пример Александрову улицу, (која има преко пет стотина кућних бројева и која је дуга седам км) и крајеве око ње

којима није постављена ниједна јавна телефонска говорница. По логици ствари, верујем, требало би да се ове јавне говорнице налазе баш у удаљенијим крајевима вароши, пошто је тамошњим _ становницима далеко теже доћи до телефона, него онима из центра. И периферија има права да искоришћује благодети модерних проналазака. Телефонска централа имала би само да постави ове јавне говорни: це, а оне би се, дубоко сам уверен, врло брзо исплатиле.

_БОЕШИКЕ У ОВАА

Правда од 7 фебруара забележила је:

У напису под овим насловом г. Јован Матовић у часоџису „Наша пошта“ брани рад наших пошта и каже, између осталог:

„Свакодневно се чује повика на пошту и њене органе, као да једино та професија греши. Човек, кад чита ове написе, мисли да је пошта најнеуређенија установа. Колико нетачности и пањкања има у овим цитатима најбоље могу да знају они, који раде на шалтерима појединих одељака непосредно са публиком. Чиновиик мора хладнокрвно, са чврстим нервима, да подноси надувеност и нервозу публике. Појединци кад уђу у поштанске просторије заузму нарочити став. У другим надлештвима чекају они сатима на ред, без икаквог протеста. Учтиво прилазе и моле да им се што пре сврши посао за који су дошли. Поштански службеници нису им дали повода за овакво понашање, већ се то практикује читавом једном деценијом.

Лепо каже она наша народна изрека „Где се ради, ту се греши“. Сви греше, који у животу обављају какав посао, и у томе се раду постепено исправљају, док не добију рутину, која им пружа могућност за што интензивнији и правилнији рад.

Критика је потребна, али она која врши улогу васпи-

тача, но ово не спада у ред критике већ јавне кампање, која много утиче на организам наше струке“,