Наша пошта

280 | тода, а Конко зе КиНип, (опко шп дгауа гајатсије 1 ап сђји гад! шегеза орсепнозн. У. Род роапзкит гегајот (гестајот розе) гагштијеа, зе (будом — бећојх, Козе!, гамлазку, Кизебђацт, КозПег) ргета оте 15 ибуо ргауо агауе па озшуапје роба 1 ођауапје роЧапзјић дјејафпозн (зш%а). То ргауо рпрада дггам, а родједпо икђисије 1 хабгапи родгаџапја розјапзкћ цтедађа, Која је пргауђепа ргону зуди Иса !итеуб гевајпић пате чешка јако, да Фгтшенп Иста гије догуојепо угзепје родапзкћ розјома пи ођики розеђшћ (родапзић) 2ауода. Ха5!,На розапзког тесаја задтапа је и пдатеташт (озпоупит, цзјаупт) 1 зресјаит (рочапзкит) 2акопта

— " Мазјамјсе се Ег. ЕПВЕМ 5УГАМРАТС

ПОШТАНСКИ ПРЕГРАДЦИ — ФАХОВИ

Три су главне радње у поштанској служби и то: пријем, пренос и испорука поштанских пошиљака. Али иако је пренос поштанских пошиљака доста компликован и тежак, ипак би се справом могло рећи да је најглавнија радња, у поштанској служби. испорука пошиљака, Шта вреди кад је једна пошиљка примљена у пријамној пошти и уредно оправљена и пренета до одредишне поште, ако у овој није на време испоручена» Са и најмањим закашњењем већина пошиљака губи намењени циљ. С обзиром на то пошта се стара да испорука пошиљака буде уредна и редовна, сваког дана па било то радни дан, верски или државни празник. Можда је она једина установа која ради и дању и ноћу и лети и зими и радним и празничним даном

На овом месту говорићемо једино о испоруци пошиљака помоћу поштанских преградака, а у исто време скренути пажњу на све корисне ствари које преградци пружају претплатвицима.

Прво ћемо у кратко напоменути да велики део села у нашој земљи добива пошту само три пута недељно. Мање вароши и већа села добивају пошту сваког дана једанпут. Веће поште т. ј. оне које су дуж главних железничких пруга добивају пошту више пута дневно, али доставу у ужем доставном подручју врше само једанпут, ређе два пута, док трећа достава не постоји ни у Београду, нити ма у којем месту наше државе.

Из наведеног се види да поштанске пошиљке стоје у одредишној пошти после прнспећа од 12—24 сата, а некада и више, што за пословни свет чини велико закашњење.

Код нас је још немогуће вавести чешће доставе, по угледу на западне државе (например Лондон, где је достава сваког часа), ни у већим местима пошто би то захтевало знатно већи број особља и много више преносних срестава, што опет изискује велике материјалне издатке и трошкове.

Да би се пословном и другом свету изишло у сусрет, да поштанске пошиљке могу примати одмах по приспећу, Законом о пошти телеграфу и телефону предвиђена је претплата публике на поштанске прегратке. Правилник о пошт. унутрашњој служби предвиђа начин претплате и употребе преградака-фахова. Али како би, по мом мишљењу, требало извесне прорисе допунити, то ћу овде изнети све опаске које сматрам за битне на предградцима. -