Наша пошта

337

МИСТЕРИЈЕ ПРОСТОРА РАДИО—ЕХО

Већ неколико година примећене су извесне појаве које су добиле име: „радио-ехо“. У децембру 1927 г. откривена је ова појава приликом предаје на кратким таласима телеграфских знакова из станице Р.СЈЈ.Ј. Други пут је исту појаву приметио 112. Нај5 у Ослу, асистирајући проф. С. УОгтег-у. Професор је одмах схватио како велики интерес за науку има ова појава и заједно са Ог. Ваћ уап дег Ро1-дм, директором Филипсове лабараторије за испитивање радиоелектрицитета у Епдћоџеп-у и Халсом организовао је прве научне опите. |

Постојање одјека убрзо је потврђено у току 1928 год. Њиховим радовима придружио се и проф. Аррејејоп и [, Вогоу,. Станица Р.С.ЈЈ; поново је давала знаке са таласима од 314 м. У току испитивања постигнути су значајни научни резултати. Забележено је бескрајно много одјека у Ослу и Ајндховену, ма да у Ослу много више. Дешавало се више пута, да се исти сигнал чује по три узастопна пута у интервалама од десетак секунада. Кад се зна, да је довољна "ј, секунде да један радиоелектрични знак направи круг око земље, онда се може рачуном ухватити колико је то велики простор који је знак прешао у одласку и повратку за време од неких тридесет секунда!

На иницијативу проф. Аплетона ту скоро основано је једно друштво за изучавање радиоелектричних одјека. Циљ је друштва да организује слушаоце, инглиске и стране и да их заинтересује студијама ових појава. Друштво се зове: „У прејево Кабло Кезеагское ти не“ (УСКИ). Многе организације заинтересовале су се овим питањем и многи научници су обећали своју помоћ и сарадњу. За опите употребљује се један врло моћни предајни апарат са кратким таласима и како веле, у Инглеској постоји сада права грозница међу слушаоцима жељним да хватају радио одјеке, који ће својим опажањима пружити науци несумњиво драгоцених података за методично проучавање ове појаве.

Студије о овој занимљивој појави треба да нам открију ону сметњу, на коју наилазе и одбијају се етарски таласи, и да ли постоји, можда на удаљености од 5 милиона километара од наше планете какав непродорни застор, слој, јастук за радиоелектричне знаке, као што мисле већ многи физичариг! И ако би било тако, онда сви наши покушаји саобраћања са неком другом планетом, евентуално насељеном, били би само утопија, .

Карћ 5бапсег у листу „УМ ог1д4 Кад1о“ пише: „Хиљадама људи данас могу слушати сигнале, који брзином светлости исчезавају у светски простор и пошто пређу хиљадама километара, враћају се земљи као плу рони путници у свој голубарник“. (Кафо 52 !епсе). М.