Наша пошта

унив. БИБЛИОТЕКЕ“ и. Бр У

> УРА

Наша Пошта -- Маза Роза САЗОР15 74 РО5ТО, ТЕГЕОРАР, ТЕГЕВОК КМ ВАРО

Број 128 Београд, 1 Јануара 1985 год. Год. ХЛ

НОВА ГОДИНА

Наша Пошта, најстарији стручни поштански часопис, већ 11 година редовно, са овога места, поздравља целокупно особље, са вером и жељом у боље дане и остварење оних идеала, које вредни п, т. т. службеници, као стручни, интелектуални радници желе да остваре својом преданом службом Краљу и Отаџбини, за коју треба да буду награђени, не само потребним минимумом за животни стандард, но још и признањем и захвалношћу свих оних редова којима они предано служе,

Ни овом приликом нећемо одустати од утврђенога реда и обичаја. Нећемо евоцирати прошлост, ни све тешкоће и борбе које смо имали на путу напредовања до данашњега стања. То припада историји, која ће свакога поставити на своје право место и непристрасно оценити свачије заслуге као и грехе. Наш поглед је управљен ка будућности и одговара нашему ставу: „Увек напред“.

Поштанско т. т. установа као велика свељудска заједница моралних и материјалних интереса дала је човечанству најлепши пример и доказ: како се може мирно живети у заједници, у којој се духовно и материјално снаже на свима географским ширинама: припадници свих раса, свих религија, најразноврснијих политичких, привредних и културних настројења, стварајући једну једину, недељиву, границама непрекинугу територију, на којој се врши размена духовних вредности и материјалних добара, средствима о којима је некад само смела машта могла сањати, савлађујући тако огроман простор и још веће препреке на њему, скраћујући, не дане и недеље, но године и месеце, на минуте и секунде, чинећи у истини земљу мањом а човека већим но што је икада био у историји! ;

Раније су вођени ратови из жеље за пљачком и подјармљивањем, из обести дворова и њихових феудалних вазала племића, из интереса једне куће, због женидбених и удадбених уговора и наслеђа, из верске мржње и прозелитских учења, доцније за освајање путова и трговине, за економско исцрпљивање и на ализирање, а данас, после страшне поуке дате евролски: ом, после тешког обновљења порушене привреде, докајошн трају крвави трагови рата и хаос и криза у 'самеј привреди, треба ли, да умр-