Наша пошта

пепо (5 65). — Ргер:з (ејестата 1 гопогтата Ш родас о !ејегопзкит гахсоуопта тоси 5е 124ан зашто па ратет 2ајеу роб аоса 1 рптаоса [ејесгата 11 Гопогтата, одпозпо |ејевопзкит соуогписшта, Кој зи одтан игајашпе гагооуоге, одпозпо ојћојт рипотостета. — 5ид5кни ујазшта 1рдаје ве па раатеш 2аћјеу ргерћ Ш опотпа! (ејегтата Ш опоггата, одпозпо родас! о одгапот (ејејопзкот гахроуоги, ако зе [0 Нбе Нса, ргону Којћ зи ргедихен зидзк; 1мдај 1 зид5ка зураса ро ргор та 2акопа (5 66).

0 розјаазкит ргауПпшешта задтапе 5и о Фоте розеђпе одгедђе. (пазјау!се ве)

Р-г ЕОДЕМ 5РАРОМТС

МЕЂУНАРОДНИ САВЕТОДАВНИ КОМИТЕТ

Међународни Саветодавни Комитет за експлоатацију међународне телефонске службе, желећи да дефинише извесне основне чињенице које се односе на обим, брзину и искоришћавање телефонске службе, поставља јасно разлике међу појмовима, у циљу олакшања пословања и бољега разумевања саме службе. Тако например, прву, претходну, мануелву радњу за остварење једног телефонског говора, Правилник Међународне телефонске службе (чл, 2 ал. 14.), сматра 1) као тражење саобраћаја, шражење или успосшаву везе, захшев за разговор, фанцуска: „адетапае де соттштисапоп “ Ради бољег разумевања и разликовања израза треба имати на уму, да формули и појму: „шражење саобраћаја“ одговара она ручна радња којом један преплатник бира, тражи, на своме микротелефонском апарату, у аутоматској централи, један извесни број са којим жели да разговара. Али под овај појам не може се никако подвести питање управљено централи: „Колико треба чекати док се веза успостави“, или шта кошта један телеграфски говор“; или молба да се поново покуша успоставити телефонска веза и томе слично

2) Разговор или говор, по духу и смислу |Травилника јесте последице тражења телефонског споја, која нужним начином слелује одмах пошто се успостави веза између станице која позива и ове која се позива.

3) Проценат остварених захшева („Роштсетарге адег аетапаез занзјапез“). То је у процентика изражени број остварених говора извучен из целокупног броја пријављенех или покушаних тражења говора.

4) Просечни саобраћај једног радног дана. (Ттанс тоуеп дФип јошг оцугађје ) То је средњи број свакодневно остварених говора, у једном одређеном периоду радних дана. Овај се број добија деобом свих остварених говора у току посматрања периоде радних дана укупним бројем тих дана, не водећи при томе речуна о недељама, празницима, полупразницима, нити о данима пре ни после празника као ни о оним данима у којима би из буди кога разлога саобраћај био ненормалан.

5) Час најжпвљега рада или опшерећења једнога ланца или групе ланаца. (Нешге сћагобе рошт ипо ситсшћ ош ип огоџре де сјтсш). То је период од 60 узастопних минута, (који почињу да се рачунају тачно од првога минута неког протеклог сата или тачно од тридесетог минута), за које време је на једној линији или групи ланаца развијен најживљи саобраћај у оба правца.

6) Најживљи час рада у шелефонској станици. (Нешге сћагрее рошг цп ђигеац [ејерћстаце.) То је онај период од шездесет узастопних минута, (који почиње ла се рачуна тачно од првог протеклог минута неког целог, протеклог сата, или тачно од тридесетог минута — до половине сата, за које време се оствари највећи број саопштења свију врста у некој телефонској станици, (Уписивање захтева за разговор; одлазних, долазних и пролазних говора и т. д.)