Наша пошта

396

ИСПРАВКА•)

Угледном уредништву „Наше Поште“ — Београд.

У 124 свески Вашег угледног листа од о. г. на страни 380. у пре“ гледу: Кроз књиге и листове у ставу 4 у коментару Вашег Уредништва поткрала се следећа грешка:

Означили сте, да „Гласник уговорних поштара“ (морало је стајати „Гласник Југославенских поштара“) види спас својих сталешких интереса само у доброј стручној организацији, која може са успехом заступати њихове социјалне интересе. На супрот другоме крилу, чији је орган „Поштански Гласник“, они верују да ће њихове пензије само онда бити посве осигуране, ако држава преузме водство фонда, зајемчи исплату пензија или преведе исте у Потпорни фонд“. Како је у овом коментару посве обрнуто приказана борба готово свих уговорних поштара који преко свог „Гласника Југословенских поштара“ већ ево 3 године воде жучну борбу да се њихов пензиони фонд преведе под државну управу или им се зајамчи исплата пензија кад их се је обвезало Правилником о уговорним државним поштама да буду чланови Пензионог фонда, који фонд воде сад поштари који не могу него с голим животом да јамче, за исплату

· пензија, а то није доста ако се узме да хиљаду људи откидају потребни им залогај од својих уста да могу платити чланарину и хиљаде је очију поштара и њихове сирочади упрло у тај свој спас, — пензије.

Према томе молимо Вас господине уредниче да будете љубезни па да без обзира на Закон о штампи изволите донети исправак тако, да поштари који се окупљају око „Гласника југославенских пошшара“ виде спас својих пензија само у шоме, да наш фонд преузме држава, зајамчи исплашу пензија или га преведе под Пошпорни фонд. —- Зато се они боре и у тој борби неће сустати јер је то питање које задире у њихово живо месо. —- Што заступа она мањина која се окупља око „Пошт. гласника“ познато је и провидно.

Захваљујући Вам на уступљеном простору биљежимо уз другарски' поздрав: Уредништво и Управа „Гласника“

Југославенских Поштара

#) Пуштамо ову исправку, да се јасније истакне и афирмира мишљење Гласника Југославенских поштара, које је у ствари исто оно што смо и ми у своме коментару казали. Ми смо рекли, да на супрот Поштанском Гласнику, онш око Гласника Уговорних поштара (а требало је доиста Гласника Југославенских поштара) —- верују да им је једини спас да се њихов Пензиони фонд подведе под државну управу и да им држава као таква зајемчи пензије на основу њихових улога.

Два крила уговорних поштара боре се за своје мишљење. И једни и други мисле __ да је право и правда на њиховој страни.

Најбоље би било да се они сложе и нађу један тодиз ујуепа4 за заједнички рад. И на једној и на другој страни има конструктивних снага и само онда, кад се те снаге сложе и удруже, уговорни поштари наћи ће срећна решења и постићи свој циљ, чему се ми само можемо радовати.

Уреднив и бласнић: МИЛУТИН ВУЈАДИНОВИЋ, Виши сабетнив Мин. сабраћаја,“у пензији, „Гарашанинобва 7

Штампарија „ГРАФИКА“ Р. С. Албулоб

· Бео раду Космајсва 51. Тел. 29.717