Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

он ==

Или као старац Вујадин говори: Гледајући с највише планине, Гледајући доље на друмове, Куд пролазе Турци и трговци.

У Осеку је одржаван, на пример, грандиозан панађур, посећиван од 100.000 душа, на који су се стицали трговци са свих страна, чак и из Персаје! "Тада је паша из Пожеге (славонске) с војском морао долазити у Осек и панађур обезбеђивати!

И у нас су, по ослобођењу, отпочели ницати танађури на све стране, да се „Уредбом о држању тпанађура“ од 13 јула 1839. год. њихово држање морало регулисати,

Та уредба гласи:

„Да би сваки |Србин| отне (своје у неко извесно време лакше набављати, а своје ствари угодније продавати могао: да би се општим састајањем и купаца и продаваца дух трговачки међу народом (развијао и трговика процватала, опредељује се: |

[.

Да се по свима окружјама Србије панађури заведу, и сваке године по једанпут држе, а имено:

1. У Лозници у окружју подринском о Цветима;

2. У Ваљеву у окружју ваљевском о Илину дну;

3. У Тополику испод Шапца у окружју ша"бачком, о Ђурђеву дну;

4. Код Болеча од стране Дунава, на друму у окружју београдском о Тројици;

5. У Паланки у окружју смедеревском, 0 Крстову дне;

2»