Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

о

к., на меане |. клаасе наплаћиваће се по тридесет, на меане П, класе по двадесет гроша, а на меане Ш. класе по десет гроша. Ко пак с кола крчми пиће, плаћаће за то четири гроша.

Министарство је расписом од 23. јуна 1879. год. издало списак робе која се на панађурима може продавати. Међутим занатлије су подигли грдну оптужбу противу продавања страних израђевина на панађурима, доказујући да их, између осталога, и то сатире, Зато је 24. маја 1889 год. потекао распис, којим Министар Народне Привреде изјављује:

„.... наређујем, да се од страних производа могу само ниже побројани на наше панађуре доносити и тамо продавати:

Ашови.

Брадве.

Брда (но не брдила- ован: Бритве просте само са рожним корицама Брусеви.

Бургије.

Ватраљи.

Вериге.

Вејалице (ветрењаче).

10. Виле гвоздене.

1. Гвожђе у полугама.

12. Глета.

13. Грабуље гвоздене.

14. Ексери.

15. Жрвњеви за со и жито.

16. Зејитин.

17. Казани бакрени и гвоздени. 18. Кесера.

19. Клинци за ков.

20. Косе (без косишта са чаканцима), 21. Ланци.

(0190 о Ва аоојнн