Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

САБОРИ

У нашој земљи је било уобичајено одржавати пазарни дан недељом, па су недељом и сви дућани били отворени и у њима се пазаривало. Тај је обичај, извесно остао још од Турака, за које је недеља био обичан радни дан. (Они, до душе, и петком раде!) А обичај је један врло важан фактор: по њему се наставило недељом пазаривати и у српском режиму.

Прва наредба, која је издата противу отварања радњи недељом, потекла је 12 септембра 1839. год; тада је донесена уредба с овим главним одредбама:

„Забрањује се у свету недељу, како по варотима, тако и по варошицама и по малим касабама, чаршију отварати и јавни пазар држати.

„Будући се овом уредбом укида пазар у свету недељу, то да-би сваки Србин своје кућевне потребе које је дојако с пијаце набављао, или на пијаци продавао, и одјако с пијаце набављати или на пијаци продати могао, то се овом уредбом за сваку варош и место, где је обичај дојако био, пијацу у недељу држати, опредељује шести дан сваке недеље т. ј. субота, а за варош Београд поред суботе опредељује се и вторник, у која ће се два дана пијаца и пазар држати. Но кад би се догодило, да у теченију године господски какав празник у суботу или вторник падне, онда да пијаца буде један дан пре,