Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

ЕШ

Али, осем у варошима пазарни дан је одржаван још и у многим селима, па се у некима још и данас одржава. Чувен је, на пример, био и важан пазарни дан у Биљачи, као и у неким још другим селима, на којима је чињен знатан промет.

У радњама се у самој вароши не осећа пазарног дана каква особита живост. Улице су, до душе, пуне света, често пута толико закрчене да се једва њима може с трудним варкањем проћи. То је свет који из села право иде на пазарно место и отуд се, пошто сврши посао рали којега је долазио, право кући враћа. Ретко се ко сврати у који дућан да што купи, највише ако застане пред опанчарском радњом (у којој се продаје искључиво искројена пресна. кожа за опанке) да узме који пар. Због тога, што се сељак, који је очајно нејак потрошач, слабо свраћа у радње да пазари, и дућани су мали и тескобни, често пута једва 1—1,5 метар ширине и толико дубине, са највише 2 метра висине. Због тога се, такође, и робе набавља и држи мало, тако да би се она губила у већој просторији.

Публика, по правилу, не улази у дућан већ стоји пред њим, на улици; највише ако муштерија седне на крај ћепенка. Готово по правилу у радњи нема момака (калфи, помоћника); газда седи на ћеневку, на средини дућана, с прекрштеним ногама. Из рафова, не устајући и не помичући се, дохвата оно што му се тражи. Занатлије израђују робу у „засебним радионицама а дућани су им само за „продају, стога су очајно тескобни. (Сиротнијим за'натлијама _су тако тескобни дућани у исто време чи радионице и продавнице, јер раде без радника.) _