Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

_ бб ре~

брање и за транспорт), које су велика привредне потреба ових крајева. А да се уз ту обуку могу обучити и за израду других котарица нема сумње. (Осем кошева (сепета) којима се товаре магарци и по каквога шкарта од котарица по пиљарницама, ретко се котарица у употреби може видети. А колика је разлика између овога краја и околине нишке: на вишку пијацу сељанке у котарицама доносе грожђе; " воће, патлиџане, кромпире, јаја, пасуљ и многе друге пољопривредне производе. Кад се тамо зађе по пијаци — све је котарица до котарице. Само једно треба имати на уму: нека се курс не почиње с великим теоријама и са скупим трошковима ; довољно је ове људе изучити да плету добре и употребљиве котарице с неољуштеним прућем и са трском из ритова, јер је то оно што је привреди ових крајева потребно. С куваним и ољуштеним прућем ће радити само онај предузетник, који од плетарства направи једну малу индустрију. У овоме смислу упутио сам 10. децембри 1914. год. предлог Г. Министру Народне Привреде. Да бих био сигуран да се тај предлог не забаци, молио сам га да то у исто време сматра и за посланичко питање на које очекујем одговор.

Већ 15. истог месеца добио сам од Г. Министра одговор ове садржине:

„Пошто сте желели да Ваше писмо сматрам као писмено питање, то Вас по Вашој жељи изве„штавам, да се потпуно слажем с Вашим предлогом о с зарању зимског плетарског курса, и да сам наредио пољопривредном одељењу да ми о томе спреми потребно решење. Мислим да бе све то бити 32 два три дана готово“.