Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

НАШИ ЗАНАТИ ПО ОСЛОБОЂЕЊУ

Интересно је пратити наше занате по ослобођењу, док су они били још неразвијени, и многи од њих још и очајно примитивни.

Овим редовима је задатак да нешто података о томе времену пруже,

Ученици (шегрти чираци) „помоћници (калфе). Докле је у много случајева било да се ученици узимају из туђих породица и да џомоћници буду туђи младићи, (тако је обично било у занатима: терзиском, абаџисксм, опанчарском и т. д.), дотле су, знатним делом, ученици и помоћници у занату ковачком, особито докле је он био сасвим неразвијен и примитиван, били сопствени синови мајсторови Свакојако су и у средњем веку били ковачи браћа а помоћници њихови синови, те је отуда и оно место у народној песми:

Ковала су сабљу два ковача, Два ковача и шр: помагача, Од недеље опет до недеље, Од челика сабљу претопили, У острицу сабљу угодили.

То је наследство у ковачком занату трајало у узвесним заосталим крајевима, не само седамдесетих и осамдесетих, већ и деведесетих година прошлога _ века. Ја то знам и из личнога свога посматрања.