Наша стара трговина : прилози културно-историјски и етнографски

пар)

| На крај, на крај, моја силна мобо, На крају је вода и девојка, Вода ладна, а девојка, млада: Воду пијте, девојку љубите.

2 Навал' мобо, ја и моја жена: Жена спава, а ја воду носим.

· 3.

На крај, мобо, на крају је торба,

И у торби паучљива проја.

Навалите, мобо моја, под вече,

Биће вама шугав јарац довече. Једну исту песму ће певгти на један нач ковач, на други обућар, на трећи бачвар, на четврти | рудар, сваки према ритму којега има у раду. Треба само слушати поједине раднике у разноврсним зана"тима, па запазити ту разлику, која је тако очигледн: То се, у осталом, види и по једној „терзиске песми“ коју је „Кића“ донео и за коју вели: „оми| љена песма што терзије певају кад шију“, и забе лежена у Клењу, у Мачви. Та је песма иначе позната као једна од севдалинки; али је она, додаци што су у њој учинили терзије да би је боље до рали у хармонију са ритмом у својем раду, добила сасвим други и друкчији ритам, него што га има у обичном певању; као што ће се то, на први поглед, осетити и на самом читању песме: ЈА

Које ли је доб" ноћир ОЈ мени, ој теби, Ој менике тужној и жалосној!