Наше отровне змије и биљке (са гљивама)

82

Стабпо је једноставно, или је горе разгранато, усправно, 50 —100 сантиметара високо, обло и длакаво. Лишће је овално-копљасто, с горње стране сигавозелено и маљаво, а с доње је стране скоро рунаво и бледо, по ободу изверугано и ровашено; доње је лишће дршкаво и у дршку сужено, а горње је седеће т. ј. без дршке. Цвеће је сразмерно крупно, на петељке насађено, отворено-црвено, у класоликом грозду једнострано сложено, у пупољку више мање усправљено, а у цвету оборено; чаша се састоји из пет дубоко усечених, јајастих, заоштрених и мало одстојећих режњева; круница је неправилно звонаста, са пет неједнаких, кратких и затупастих режњева; изнутра је бела и обрасла дугачкпм, меким длакама и осута ситннм црним пегицама. Ппод је јајаста, заоштрена, маљава, двоока чаура, са многим ситним, јајастим, жуто-мрким семенкама. Осим ове, ми имамо у дивљпни још и више одлика ове биљке, које се по листу, али поглавито по боји и положају цветова једна од друге разликују. Тако је: Топемчина, чама, трава од чаме Петр. Digitalis grandiflora DE., ca жутим и положено разведеним цветовима. Зубачица, поњавица, бесник Петр. Digitalis ferruginea Reich., ca црнкастим и у грозд поређаним цветовима. Пустикара Петр. Digitalis lanata WK- У ове су одлике цветови као и у зубачице, али су осути крупним и ситним хрђастим пегама. Бесниче Петр. Digitalis laevigata WK-, са прљавожутим цветом и много 'дугачком доњом у-сницом. По чему ћемо још познати напрстак? На први поглед падају нам у очи они лепп. угледни цветови,