Наше Приморје : слике и утисци с Приморја

НА ЈАДРАНУ _— 23

чићи и Ђеновљани, у овим водама, хрвали за превласт. Па чак и дубље у прошлост зарива се путникова фантазија, док у хитњи посматра живописни конгломерат ових зупчастих кула и смагнутих кровова. Овде су, на педесет година пре Христова: рођења, поморски мегдан делили чувени римски прваци Цезар и Помпеј. Сам постанак вароши вадире пак малко у бајку. Корчулу је, веле, основао Тројанац Антенор, кад оно побеже са разореног Илиона.

Отискујемо се од Корчуле и за десет минута, стижемо под Оребиће, преко пута од нас, на јужној урвини полуострва Пељешца. Красна ова приморска; паланчица види се путнику, који је с мора посма– тра, као нежан, живим бојама насликан акварел. Рекао би човек, парче „„Тигурске ривиере“ пренесено у Далмацију. То су све самс ише заоквирене зеленим баштицама, засађеним палмом и агавом. Ова питома оаза, са својом романтичном околином, путнику чисто плени поглед, терајући га, ако му се и неће, да ово убаво местанце у мислима, поређује са речком Абацијом, том вештачки створеном зимнипцом бечке и пештанске господе, и коју на силу бога, хоће да развичу као неку нову Ницу. А шта бисмо“ тек морали казати ми за наша Каштела, Оребиће, Груж-Лалпад и Боку Которску: Да се овде, у ове наше Нице, уложило пола онога што се унело у ту не– кад голу избрежину, једним би се махом и за сва времена замрачила слава и француског јужног при– морја (Сбге а: Агиг), и ломбардских језера, па и самог Босфора!

0 бока нам је опет пукло широко море, а Корчу– ла је већ остала за крмом. Далеко, на морској пучини, назиремо силуету острва Ластова, по старом неком предању острва, Калипсиногт. У новије време: се немачки „форшери“ потрудише да ту лепу и песничку традицију униште, доказујући гомилом прашњавих исправа и аргумената, како дични Одисијеније никад овуда пловио, и како Ластово, по наутичком и географском трагању, не може нипошто»