Наши на Корзици : путописне црте : са 85 слика у тексту и картом Корзике. Књ. 1

98 Мих. М. Ђокић

Ветар иде на југ и обрће се на сјевер: иде једнако и обрћући се, у обртању свом враћа се;

Све ријеке теку у море, и море се не препуња; одакле теку ријеке тамо сеи враћају да опет теку;

Све је мучно да човјек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо не може наслушати;

Што је било то ће бити; што се чинило, то ће се чинити; и. нема ништа ново под сунцем;

Има ли што, зашто би ко рекао: ево, види, то је новог Већ је било свеу вековима, који су били пре нас!,. ит. д.ит.Д“ —

—" Узми и прочитај целу Библију и утврди се једном за свагда: да ништа влада овим светом и свим оним што је на њему... и да ће ништавило вејати кроз сва будућа поколења, која ће се један за другим низати до бесконачности... Јер је:

„И Господ, видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само зле. —

Покаја се Господ што је створио човјека на земљи, и би му жао у срцу.

И рече Господ: хоћу да истријебим са земље људе, које сам створио... јер се кајем што сам их створио“...

Прва књига Мојсијева, глава 6.

Ушао сам у вагон стегнута срца, али сам, ипак, весело махао руком и слао поздраве својим драгим земљацима, који дођоше да ме испрате. Остављао сам их, а желео сам их! Сви су они тако добри и простодушни. Њихов је поздрав искрен, предан; њихове жеље одане, —- и дај, Боже, да ми оно буде што ми они тада пожелеше... Добри народе, крви моја, како Си ми мио, како са усана својих точиш доброту и благост и исказујеш оно, што ти говори срце... Осећам твоју љубав, она се дотиче моје душе. Једне су мисли наше: оне блуде нашем завичају! Све имате, све имам, у свему смо сада задовољни — — али немамо свога завичаја...

Воз је клизио узаним колосеком. Носио је собом једно биће које путује и лута, иде из места у место, да само не тужи и не плаче.

Заваљен на уском седишту малог купеа, премишљао сам о судбини оних, што тамо остадоше... Ми-