Наши на Корзици : путописне црте : са 85 слика у тексту и картом Корзике. Књ. 1

110 Мих. М. Ђокић

шалимо, задиркујемо свога вођу са којим „говорим“ корзикански и чудим се што ме неразуме, но само развлачи усне, подиже веђе и благо се смеши на мене. Он је водио многе овакове путнике, као што смо ми сада. Водио је он на Ротондо, све могуће вере и нације. Сви су они, исто овако као и ми сада, у поласку били весели, шалили се и дирали га. Зна он врло добро, да смо ми људи који, беспослени, лутамо по свету и, кад се заситимо равних улица и глатких тротоара, тетурамо по врлетима, које и дивокозе избегавају!

Осећам, да нам се у души смеје и резонује: да није овакових безјака, који од беса незнају шта ће — како бих ја живеог...

За оне пре не знам, али за нас двојицу, преварио се! Ми, по тежини наше кесе, заиста му пре рата неби дошли овде у госте, нити би нам пао на памет врх Монте Ротонда! Желели би га, кад би му слику сагледали, и жељкали би га, кад би неко што о њему поменуо — али му заиста неби могли прићи. Брисл и Београд, тако су далеко од његовог врха, да га одвајају: три хиљаде златних франака, — а то је читава вечност...

Јадни, добри корзиканац! Он мисли да смо ми богати набоби, ћудљиви енглески лордови или бесни руски кнежеви, који преко целе године, овде, по овом лепом острву, гамижу и траже нова задовољства, и на прву реч својих пратиоца, кад их ови наивно запитају: милорде, седите ли угодног — Не мислећи ништа, а, неразумевајући њихов језик, пружају златник, мислећи да треба нешто да се плати!...

— А, не, не, драги мој корзиканче! Ми нисмо „ти“! Ми смо два удружена створа, који бедом састављени, тражимо мира души својој; па, ево, сада, мислећи, да ћемо тај мир наћи на оном врху горе, што је продро у оловне облаке — журимо њему...

Полако, сагнуте главе, ногу пред ногу, мазге су одмицале. Прву је јахао вођа, другу мој сапутник, а трећу ја. Од подножја брда, до висине од 1500 метара, до села Бержери ди Тимози, стигли смо за четири сата. Кад је сунце већ почело да се губи иза планинске масе, ми смо сјахали и у једној кућици остали