Наши на Корзици : путописне црте : са 85 слика у тексту и картом Корзике. Књ. 1

112 · Мих;: М. Ђокић

лепо Корте, са црквеним звоницима. Све је то так мало и ништавно, као кад се слике посматрају кро обрнут двоглед...

Остали смо овде више од једног сата. Мој драг: Белгијанац није речи проговорио, нити се по обичај) смејао и шалио са нашим вођом. Окренуо се на једн страну и неслушајући вођу, који је једнако неште чаврљао и објашњавао. Он је, осећам, погледом тра жио свој Брисл — као и ја мој Београд! Хтели сме обојица, кришом један од другог да сагледамо своје гнезда, да погледом и мислима утонемо у њих... Али узаман! Тамо, где је мој добри сапутник мислио де сагледа свој завичај, сагледао је црну масу планине Монте Чинто, као и ја суре врхове Орбине...

— Да ли су нас оне само спречавале, да не ви димо своје завичаје 2

Погледи нам се сусретоше; разумесмо се! Ми: сли нам се у овај мах сљубише; приђосмо један дру“ гом и махинално, грчевито стискосмо руке... Ова. неми поздрав, потенциран изразима нашег лица, бис је тако силан, тако речит... Он је тешио и грмес гласом јерихонове трубе:

— Па ипак ће ше сагледати ваша огњишта пригрлиши свој завичај;...

.. Доста је. Ваља нам се кренути натраг, да нас овде на овом врху не затече ноћ. — Кад смо хтели већ поћи, вођа нам приђе са две јареће коже и објасни, да се одавде са клисуре где стојимо, можемо спустити; доле по овој кожи! Насмејасмо се. Он нам и даље упорно објашњаваше, како треба на оној кожи сести прекрштених ногу које се привежу за кожу и вучени њиме, који ће такође сести на другу кожу напред; — смандрљати се доле великом брзином, која, истина понекад и несвестицу доноси, али је безопасно. Гог је силажење врло брзо; али за нерве тешко, да га: ретко ко од путника и предузима, па га и ми једногласно одбисмо.

Почесмо силазити пешке до места где смо наше: мазге оставили. Мој сапутник сложи се самном, да је“

1 +