Наши на Корзици : путописне црте : са 85 слика у тексту и картом Корзике. Књ. 1

од | Мих. М. Ђокић _в-=-

При оснивању Ајачија, Банка св. Ђорђа, довела је на острво сто породица Лунеђана, да колико толико насели варош, која је тада једва бројала — седам стотина становника!

Нова варош била је тада седиште ђеновљанског комесара, који је имао неограничену власт на седам околних, онда малих срезова. — Повластицом од године 1575, Сенат је ђеновљански дао грб вароши Ајачију. Он је на плавом пољу са златним оквиром имао сребрни стуб, као постоље грба Ђеновљанске Републике, са по једним белим псом са обе стране, који су предњим шапама придржавали овај стуб, на коме је около био натпис: „Ујс адјасецзез !п КерибИисат Јаппецзет“.

У половини ХУШ века овај је грб Републике био замењен другим, који је имао зрачну круну, а бели пси, тај симбол верности, заменула су два златна лава, симболи силе и храбрости. Стари натпис, као похвала верности старих корзиканаца Републици, био је изостављен.

На шесет и једну годину после оснивања Ајачија, када средства за одбрану ове вароши нису још била довршена, Сампијеро, у име француског краља Хенриха П. заузео је варош. Француске трупе држале су је од 1533 до 1559. Корзиканци из унутрашњости у овом времену почели су насељавати варош, која је дотле била само ђеновљанска колонија. За време Француске окупације, Ајачијо је било престоница острва. Тамо је резидирао Журдан де Ирсеј, храбри официр краља Хенриха [|, главни гувернер острва. Ђенерал Отарна, командант француске експедиције, пошло је нашао да је тврђава, направљена од ђеновљана, сувише недовољна за одбрану вароши, подиже у 1554 цитаделу, скоро такову, као што се и данас види. |

После уговора Катакомбрезинског, Французи су уступили Корзику Ђенови (1559), — Журдан, који је изгубио своју младу и лепу жену, дону Емилију Челси у 1558, за коју су овде везане читаве легенде, јер се веровало и тврдило, да је она ванбрачна кћи француског краља Хенриха ![. — са дубоком је тугом оставио Ајачијо. „Највише гаје у овој вароши задржавала, каже историчар Филипини, благост поднебља, лепота предела, праве и широке улице, плодно земљиште, лепи вртови и т. д.“ Е

На западној страни, а на цитадели коју је обновио ђенерал Отерна, узидана је једна плоча, на којој стоји натпис: „Анрих [. краљ и господар Корзике 1554“. Тачно се зна, да је та плоча нађена овде, у стану неке госпође Белини, у години 1777. До данас је остала тајна, како је она доспела у ову кућу, и где је до тада била постављена.

— У оно мрачно доба ХУ и ХМ века, јаче се појавила, већ од давнина позната беда по приморским крајевима, која је обухватила сва мора, па чак и наше