Наши на Корзици : путописне црте : са 85 слика у тексту и картом Корзике. Књ. 1

60 | Мих. М. Ђокић

али готово увек без стварног успеха. Њихови бродови топљени су, послуга пљачкана и убијана, а што је најглавније, са ових је бродова било техничко снабдевање, за ове лутајуће „гусарске ескадриле.“ Најбољи ланци и ленгери, конопци и гвоздени диреци, у оно време врло ретки. и готово немогући, снашани су на бродове гусарске и снажили их за даље борбе.

За време целог ХМ! века, гусари су господарили готово свима морима, сем леденим, где су због леда и оштрог климата слабо допирали, али ипак, с времена на време и тамо их је било.

. Кад сам у јануару бродио на Корзику и пролазио поред талијанског острва Капри, преко од острва Елбе, сагледао сам на обалама, неколико тврдих, округлих камених кула, од гусара подигнутих, које су се још и сада добро очувале и остале као успомена на оно црно доба, када је господарило право јачег.

Из тога варварског времена, мрачног ХУ и ХМ века, постоје и данас куле на обалама Кирзике. Оне се зову: „Кула крволочних“, „Кастело“, „Дела Кастани“, „Капо ди Муро“, „Ми-Омо“, „Кула Капитело“, итд. Само ове куле биле су пандан гусарима, јер су намењене и служиле становништву корзиканском, да се известе помоћу ватре са њих о опасностима, која им је претила врло често од ових...

Није било ни једног пристаништа, а нарочито на Средоземном Мору, где ови бандити нису имали своје јатаке, који су их милом или силом извештавали, кад који брод и у коме правцу има да путује и каквом је робом укрцан. На усамљеним острвима, као што су Капри, Елба, нарочито Монте-Христо, па и Корзика, они су имали своје магацине, где су поробљену робу у први мах односили, па је доцније преко својих агената, већином Грка, распродавали — да је опет у ком другом мору дограбе и поробе.

Кад се за'часак пренесемо мислима у оно свирепо доба безаконске немоћи, тек онда видимо, какову благодет ужива данашње поколење, кад може себе и своју робу преносити у најудаљеније крајеве куда хоће, а да не стрепи, да ће бити на широкој