Наши на Корзици : путописне црте : са 85 слика у тексту и картом Корзике. Књ. 1

Наши на КоРЗИЦИ 83

земљака и ривала. Наполеон се трудио да га ухвати, али све му је било узалуд. У жељи дага се докопа, он је чак и после Петроградског Мира, захтевао његову екстрадицију — али није успео.

У току ове дуге борбе, да је назовем нештедном, енергични Пацо разви неуморну, управо бесну активност, после неуспеха Наполеоновог у Русији (1812), која одлучи и Бернадота да узме учешће у борби противу Наполеона, јер гураше савезнике да маршују на Париз. Ова борба делом учини, да Наполеон буде прогнан на Елбу (1814), а после несрећне битке код Ватерлоа (1815), бачен и на пусто острво св. Јелену...

— ја нисам убио Наполеона, рекао је Пацо после Ватерлоа, ја сам сам само бацио на њега последњу прегршт земље!...

Пошто је дуго година био амбасадор Русије у Паризу, умро је повучен у приватан живот 15 фебруара 1842 и оставио огромно имање.

Штета је за обилну енергију Пацову, што је у низу година трошена већим делом само у личној борби противу Наполеона и Француске. Да је којом срећом Пацо пришао Наполеону, или, најпосле, овај њему, и заједно радили са Пацом на челу дипломатије, Француска би била под Наполеоном још силнија. Ова два растом мала Корзиканца, а велики умом и силном енергијом — освојили би цео свет! Али њих није било могуће спојити и саставити на једном послу. Они су један другог добро познавали; у њиховим је жилама једна иста крв, бујна, горштачка, а како су већ једном били завађени, узалудно је било и мирити их. — Па зар се из свега овога не види, да је Пацо дорастао Наполеоновом Генију, кад се мали и сићушан није дао у његове руке, које су биле силне и моћне, нарочито после Маренга и Аустерлица, јер су располагале са свима средствима да његовог „драгог“ земљака докопају. Пацо је успео, као што и сам рече: да баци последњу прегршт земље у гроб Наполеонов, — и да га надживи две деценије ! (

— Кад се све ово зна, онда се ипак енергији Паца ди Борга треба поклонити...