Наши нови градови на југу

= КОСТА Н. КОСТИЋ

У 16. веку само се помиње „богохраними град Призрен“ са својом православном митрополијом. У њему се беху Турци населили и имања задобили. Богати Турчин Мехмед Хајредин Кукли-бег (1537.) има у Призрену 117 дућана, 6 воденица и каравансерај. Крнаути се у Призрену јављају доста позно, тек у првој половини 17. века. |

Док суу 16. веку вести о Призрену врло оскудне, у 17. међутим, он добија нов значај. Призрен се тад јавља као велика и знатна варош. Марин Бици (1610.) рачуна у њему 8'600 а софијски архиепискол Петар (1655. 12000 кућа. Био је тада наш лепи Призрен отворена, необграђена варош; куће су му биле доста велике и готово свака је имала своје двориште; варош је била пуна текуће воде, чесама, воденица (преко 300); пуна је била хлада и свежине и лети је било у њој угодно живети. Околина беше изобилна у житу, вину и стоци. Призренци су трговали вином, сточним производима, вуном, кордованом. Призренско вино било је и тада изврсно. Вуна је са шарских бачила извожена из Призрена преко Београда у Германију. Веште занатлије израђивале су разне пушке и пламене димискије. На Шар планини лети су пасла чак и султанова стада. Странци Призрен рачунају у ред главних вароши у Србији, и по величини од Призрена је само Скопље било веће. Становништво беше српско и већином православно. Католика је било мало, 30—40 кућа; па ипак је у Призрену столовао католички владика, потчињен софијском католичком архиепископу. И у 17. као и у 16. веку Призрен је страдао од планинаца Арбанаса, нарочито од Миридита. Понекад је Призрен страдао и од нових турских намета. По једном запису, 1651. год у Призрен дође неки Мехметпаша и узе од народа 10.000 акчи, на име новог намета „кафтан-акче“: „А он узе 10000 ва та оскудна и нуждна времена, ох!“, вели јадник који је цео запис о овоме дао.

У 18, веку Призрен се помиње просто као „место Призрен“. У њему, при цркви Св. Ђорђа, столује

пе ни