Наши нови градови на југу

18 КОСТА Н. КОСТИЋ

Соранчин путописац (1575.) назина Скопље великим и насељеним градом у покрајини Србији. Поменути Александар Комуловић бележи да је Скопље главни трад Србије, „где се говори словенски“. Лазар Соранцо (1599.), кад бележи да се жито довози у Солун, вели да се (Вардаром) сплавовима спушта жито из Маћедоније и Србије, а видели смо да је Вардар од Скопља до ушћа био плован. Софијски архиепископ Петар у својој једној историјској расправи (1655. и папски изасланик (теван Гаспари у свом извештају (1671. рачунају Скопље у ред главних градова у Србији. И архиепископ П. Богданић у свом извештају назива Скопље главним градом (метрополом) Србије и помиње да у Скопљу има 200 грчких и српских кућа (зегујапе). Е. Челебија чак помиње у Скопљу српску цркву. Кад су скопски митрополити одлазили у 17. векуу Русију, они су се путем представљали и казивали, а у самој су Русији на протоколу изјављивали да су „из Српске земље, из града Скопља“. Тако, 1641. год. дође у Русију скопски митрополит Симеун и на протоколу изјави да је из „српске земље, града Скопља, манастира Јована Претече“! 1687. год. приспе у Русију митрополит из „српске земље, града Скопља“ јевтимије, који сам себе назива: „митрополит српске земље, скопске цркве“. 1112. год. помиње се Кирил, скопски митрополит „у српској земљи“. Француски консул барон Феликс де Божур у својим извештајима (из времена Велике Француске Револуције) помиње „Скопље, у Србији“. Летописац 18. века познати Јосиф Троношац рачуна у српске земље и Скопље и Маћедонију: „А Србија је Скопље, и крајеви око њега, а што и јесте у Македонији“, вели Троношац. У једном малом географском делу о Србији од 1808. год. од неког Каменцкоја и у једном од 1810. год. од непознатог писца Скопље се рачуна у Србију. На свима старијим географским картама 16—19. века, као и у географским делима ранијих векова, Скопље се редовно назива и бележи као главни српски град Е. Ј. Цвијић, као што је по-

пика дај И ан а и