Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И"УЈЕДИЊЕЊЕ 11

резерви остадоше свега две чете 1. батаљона, и то, како изгледа, не ради евентуалног давања импулса трупама првог борбеног реда приликом извођења пројектованог напада, већ као посада Баровачког утврђења, да би их на случај неуспеха одмах могле прихватити. Но у накнаду за то, већ се иза Мердарског утврђења, пошто бејаше, као кроз шибу, прошао брисани простор у долини Косанице по изласку своме из клисуре, свијаше из маршевне колоне у зборни поредак !Ш! пешадиски пук, на кога се сада могло рачунати на случај потребе да се подупре или ојача развијени испред њега П пешадиски пук. Најзад, на положају код Баровачког утврђења већ је била смештена 2. батерија, која отприлике пре пола часа бејаше овамо приспела. Сад она, заједно са 1. батеријом, која од Мердарског утврђења обасипаше с времена на време својом ватром реон од Мердарске карауле до Низамског логора, већ у велико припремаше напад пешадије, тукући од своје стране простор, који се стераше у лево од те наше карауле.

При свем том, на овоме крилу, којим је, као што смо већ видели, требао бити изведен главни папад, још увек је владала извесна стагнација. Наше трупе на њему, удаљене од Арнаута како где, а местимично не више од 200—800 метара, још не беху добиле наређење да се крену напред. Команданту ПЏ пешадиског пука, који је у исто време требао да буде и командант целе леве колоне, изгледало је да ће му сви напори бити узалудни, ако не буде заузет пошумљени вис лево од карауле, који нешто мало доминираше над њом и на коме се, по његовом рачуну, Арнаути беху чврсто сместили, бар с погледом на снагу коју су имали према себи. Зато је било наређено команданту тек приспелог Ш пешадиског пука, да одмах упути против тога виса један свој батаљон, што је овај и учинио, одредивши за ту сврху свој 4. батаљон.

Но, док је овај батаљон стигао да на томе