Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 113

нешто мало испред турског села Мердара и к. 686., што ће рећи на правцу наступања развијених на горе показани начин делова П пешадиског пука. Једна турска батерија бејаше се око 1 сат поподне пласирала, и то сасвим отворено, на коси која се од Низамског логора пружа у југозадном правцу. И одатле је одмах стала тући нашу 1, батерију код Мердарског утврђења и нашу „пешадију у близини Мердарске карауле. Али не задуго, јер је та батерија убрво била ућуткана ватром једног вода ове наше батерије, те јој се не даде прилика да учествује у одбијању нашег напада.

И заиста, између 2 и 2.80 по подне први борбени ред ојачаног П пешадиског пука енергично турну напред. Арнаутска одељења на граници ми у непосредној њеној близини пред његовим фронтом не издржаше овај удар, него се одмах повукошв, делом у правцу косе јужно од турског села Мировца, делом ка узаној каменитој коси испред турског села Мердара и к. 686, где их прихватише свеже гомиле које беху овамо пристигле из Подујева. Благодарећи томе, гранични гребен, који је по заповести команданта дивизије ради предохране од даљих узнемиравања и упада Арнаута на нашу територију требао бити заузет и поседнут нашим трупама, врло брзо и без велике муке пао је у наше руке. Али се овај напад није само на томе завршио. Делови [1 пешадиског пука, пошто се прикупише и уредише на заузетим положајима, продужише наступати под борбом, повукав са собом и деснокрилну чету 4. батаљона Ш пешадиског пука ка уској каменитој коси испред турског села Мердара и к. 686., коју је непријатељ, како изгледа, благовремено био у фортификациском смислу припремио за одбрану. Разлог овоме свакако је био тај, што поменута коса заједно са граничним гребеном чињаше као неку топографску и тактичку целину, па је командант пука оценио, да ће му она у доцнијим борбама корисно послужити као предњи

Наши ратови 8