Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

190 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

мање него ли Мадљика на крајњем десном крилу поменуте армије. Један му је, дакле, фронт био окренут Приштини и простираше се од Лисице на север до Сикираче, одакле граница после доста, благо скреће на северозапад ка положајима Моравске дивизије | позива. Стајао је бочно према правцима наступања ове и Шумадиске дивизије 1 позива ка Приштини, због чега је био као поручен за концентричан напад против непријатеља, груписаног испред ове вароши. Али је зато, истина у мањој мери и само донекле, нудио непријатељу, на случај какве веће офанзиве његове, могућност бочног напада против наших трупа које буду браниле слив Медвеђе, у вези са фронталним нападом од Гиљана. Са њега пак полазе за унутрашњост реченога слива два за нужду колико толико употребљива пута: од Сикираче преко Реткоцера и од Лисице поред Мркоња и Туларском реком, оба за село Медвеђу. Други је био окренут Гиљану и пружаше се од Лисице на исток до Копиљака, одакле граница нагло скреће на југоисток у правцу граничних положаја Прве Армије. По свом положају највише је био, и то у случају наше офанзиве, погодан за везу између оперативних група, које од Приштине и од Врања буду пошле концентрично ка Скопљу. И са њега полазе за унутрашњост слива два, на овом планинском земљишту, исто тако драгоцена пута: од Свираца преко сијаринске џамије и од Веље Главе. гребеном поред села Рубовца, оба за Тупалски вис.

Село Медвеђа и Тупалски вис, како су и иначе међусобно били близу, заједнички представљаху тактичко средиште овога слива, управо средиште ка коме се, као у каквом огромном левку, стичу све комуникације са граничног гребена. Зато су те тачке и биле изабране за концентрациска места јединица Медвеђске групе: Медвеђа Дринске дивизије П, а Тупалски вис Моравске бригаде [ позива. Одатле су имале, по завр-=