Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

222 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

које беху доспеле до села Хртице а делом до Хртичке реке између овога села и наше Васиљевачке карауле. Њих је командант [ пешад. пука, из бојазни да не буду оделито потучене, вратио на гранични гребен Халилово брдо—Голак—караула Мачија Стена, за чије је осигурање употребио и свој 1. батаљон, који овога дана нигде није учествовао у борби. Но и ова предострожност команданта поменутог пука и бојазан од ноћног напада Арнаута биле су сасвим илуворне. На положајима пред обема нашим дивизијама није било непријатеља. Арнаути их још увече напустише, па се повукоше ка Тенеждолском теснацу и ка положајима на левој обали реке Брвенице.

М

Најзад дође и 7. октобар, кога је дана Трећа Армија требала, према депеши Врховне Команде од 5. да се крене на Приштину. Али Командант Армије, који у другим кориснијим стварима није показао ни мало инициативе, имао је храбрости да на своју руку прекрши једно формално наређење и да на тај начин у знатној мери поремети комбинације Врховне Команде. Из разлога што Дринској дививији П позива још не беху стигли колонски возови и што Моравска бригада 1 позива још не беше пребачена са Свираца и од сијаринске џамије на Лисицу, он је наређени покрет одложио ва 8. октобар. Тако је без икакве потребе и смисла пропустио још један дан у низу осталих, који су сви били веома драгоцени, с обзиром на тенденцију Врховне Команде да ова армија својом бочном акцијом у правцу Куманова и Скопља укаже помоћ Првој.

Ако је по јединицама Медвеђске групе, ово закашњење могло би се донекле још и оправдати, да није било кривице до Команданта Армије што Моравска бригада 1 позива није благовремено била рокирана на место, одакле је требала кренути се