Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

228 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

зије 1 позива, да своје трупе поступно прикупља ближе граници, тако да у даном мементу одмах и са ускупном снагом могу прећи у офанзиву.

Овог дана, бугарске трупе продреше на непријатељску територију. Лева колона, коју је образовала 3. бригада, освојила је Џумају и доспела на линију Грамада—Делојаново јужно од ове вароши. Средња колона, у којој је била 2, бригада, заузела је Царево Село. Управо она је доспела на положаје десне обале Брегалнице изнад овог места, а са предњим деловима захватила је нешто терена и даље унапред, како на правцу за Кочане тако и на правцу за Пехчево. Најзад, што се тиче десне колоне, јачине два батаљона из 1. бригаде, она је тек стигла да заузме Сиву Кобилу.

Код Тимочке дивизије | позива почела су била да се врше наређена померања, која су сепосле, у току следећа два дана, допуњавала поступно, по мери како се поједине јединице успособљаваху за даљи покрет и у сразмери са приуготовљавањем дивизије за полазак са ове за њу стране и од наших извора удаљене основице, која је још била у току свога организовања.

Сутра-дан, 6. октобра, бугарске трупе, по наређењу Команданта Армије, утврђиваху се на освојеним положајима. Њихова десна колона занешто је продрла нагнепријатељску територију са Сиве Кобиле и доспела до села Косовице на левој обали речице, која се, долазећи са (Осоговске планине, улива код Калиманаца у Брегалницу. А њихова дивизиска резерва дошла је из Кадиног Моста на Црну Скалу, гранични превој северно од Паревог Села, и према томе стала позади 2. бригаде, из чега је Командант Армије закључивао, да су Бугари збиља вољни да по интенцијама његовим, а у духу раније добивене директиве Врховне Команде за предстојеће оперисање његове армије, упуте, кад настану главне операције, своју главну снагу преко Кочана за Штип.

Овога дана, а у виду омањих чарки, отпо-