Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

230 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

у маршевној колони, док око 10'80 сах, није прешао границу, па је онда стао по наређењу команданта пука, који још не бејаше добио прокламацију о објави рата нити налог о заузимању Цар-Врха. Време, које у јутру обећаваше кишу, сад је било не може бити лепше, таман да још више да маха одушевљењу, које осетише војници, када се нађоше на земљишту, које су били пошли да ослобођавају од турскога ропства. „Неки су се крстили, неки целивали земљу , прича командант батаљона, „а сви смо били изненађени што турска војска тако слаб отпор даваше на онако јаком и добро утврђеном положају“.

Поподне командант пука доби прокламапију о објави рата и наређење односно заузимања ЦарВрха. Али је тада већ била пала, и то веома нагло, као што се обично дешава на овим висинама, тако туста магла, да се по оном врлетном терену није могло и смело даље ићи. Зато пук, и поред најбоље воље да овлада и том веома важном тачком чији би пад сваки покушај одбране у околини Криве Паланке учинио илузорним, мораде остати да преноћи на освојеном Рујенском положају.

ХШ пешад. пук који је дотле биваковао код Ћустендила, бејаше се овога јутра кренуо на Скакавицу, положај у непосредној позадини Девебаира. По доласку на тај положај, где је ушао у предњу линију своје дивизије, образујући центар између ХУ пука на десном и ХЈУ пука на левом крилу, саопштена је и њему и ХУ пуку прокламација о објави рата, уз наређење да се пребаце на гранични гребен, сваки према своме одсеку. И по том наређењу, ХУ пешад. пук, праћен сада само једном пољском батеријом, п то 1. из 1. дивизијона, одмах се бејаше са дотадашњег свог положаја ког Црвеног Дола ставио у покрет. ХШ пешад. пук, међутим, најпре је сачекао долазак 9. батерије из 8. дивизијона, која се била кренула из Враце, куда се бејаше из Ћустендила преместио и Тимочки пољски