Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 237

да се деси, јер, као што се и по оном масакру у Шајиновачком мерћезу даје наслутити, у позадини њеној у велико дрмаху, тада већ прави господари Ковјака и горње Пчиње, први весници слободе тамошњој потлаченој браћи из предратне комитске акције, наши четници. Ови горски хајдуци, стари познаници ових крајева, њих стотина на броју, са својим славним вођом, војводом Вуком, прешли су границу ноћу између 25. и 26. септембра код карауле Лиске. Па се онда, 27. септембра, дохватише Козјака, који им је имао послужити за основицу, и за неколико дана истребише све што је представљало власт Турске Царевине у области овог планинског комплекса и долини горње Пчиње. На тај начин, док је наша војска још била у току концентрације ка граници, цео тај крај већ је био ослобођен од турског господарства. Око 2000 сељака било је том приликом набдружано пушкама, које раније беху овамо пребачене. Тако наоружани, они делом остадоше да чувају сада већ слободне своје општине, а делом улажаху поступно у састав појединих чета четничког одреда, који се спремаше да суделује с нашом војском и на отвореном пољу.

У том Дунавској дивизији ! позива буде наговештено, да ће наскоро и Дринска дивизија ! позива изаћи у предњу линију, умећући се између њеи Моравске 1 позива. Зато 4. октобра беху на њеном сектору извршена извесна померања, која се састојаху у томе што су се УШ и УП збили мало у лево, преносећи своју предстражну линију, сему непосредном домашају још незаузете Стојкове чуке, на сам гранични гребен, пи што се 1Х и ХУШ пешад. пук преместише за нешто унапред, први у Преображење и Д. Отуљу, а други у Г. и Д. Требешиње. -

Идућег дана, т. ј. 5. октобра, када 4. батаљон [ пешад. пука из Моравске дивизије ! позива заузе железнички мост на реци Кршевици између наше п турске железничке станице, а потом са двема