Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

246 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

улу, која се толико опираше, да је противу ње морао бити изведен и један топ из 3. дивизијона, Поврх тога, и даљи марш ове колоне био је скопчан са великим тешкоћама, јер је требало на рукама пешака и помођу конопаца пребацивати преко граничног гребена артилерију, како ону у претходници тако и ону у главнини, па је после на исти начин спуштати на тешким местима у долину реке Кршевице ка Св. Петки. Отуда је она између Пи 12 сах. још била у покрету, т.ј. зачељем својим тек бејаше прекорачила граничну линију, док је лева колона, која је била много краћа и имала да се бори са мало мањим тешкоћама, већ стајала прикупљена на Црном Камену (к. 826), до кога је по задатку требала да доспе. А што се тиче коњичког пука, он је, пошав у исто време кад и пешадија, још раније био дојахао на Табију (к. 821) изнад села Ватанаца, где је затекао четнички одред капетана Војина Поповића, који тога јутра бејаше овамо приспео из манастира Св. Прохора. И одатле, заједно са овим одредом, имајући за леђима обе колоне своје дивизије, осматраше положај Старац из непосредне близине.

На темену Старца видели су се шатори турског логора, у коме, по умесној оцени команданта дивизије, ни у ком случају није могла бити смештена снага већа од једног полубатаљона или највише једног батаљона. Прилика је, дакле, била веома погодна, да се и овај значајан положај истога дана заузме, те да се на тај начин надокнади оно што је приликом редиговања армиске заповести било пропуштено. Тако је уосталом схватао и командант дивизије, јер је већ у подне командант леве колоне имао у рукама наређење, да у том смислу предузме акцију.

За напад на Старац одређени су били 2. батаљон УП пешад. пука и 1. батерија 1. дивизијона из састава ове колоне. Они се одмах кренуше са Црног Камена гребеном. Дошав пак на Табију, тамо