Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 258

снагу, која је, као што нам је већ познато, износила само три слаба башибозучка батаљона, ситуација је била веома озбиљна.

И одиста, око 5 сах. непријатељски се војници на целом фронту нададоше у панично бегство и сјурише у дубоку јаругу око села Себрата. Наши онда, са узвицима „Ура!“ који им даваху илузију као да врше прави јуриш, похиташе напред и избише на плато нешто мало пре но што је 4. батаљон ТУ пеш. пука стигао на Црну Пањуку (к. 862) у његовом левом боку. Но у самом почетку тога јуриша долетеше однекуд два шрапнела и распренуше се по јаругама испред наших трупа. Нико нам није умео објаснити да ли су били наши или турски.

У том се поче хватати сумрак. Наше се нападне трупе одмах прикупише и осигураше на заузетом положају, и то: ТУ на десном, У на левом крилу. А остатак дивизије распоредио се беше за преноћиште позади, на косама између села Јастрепца и Жбевца.

На Рујанском платоу трупе Дринске дивизије ! позива заробише 50 низама и Арнаута, а у исто време вапленише читав логор од 65 великих и 400 малих шатора са великом количином оружја, муниције и ратне спреме. Међу великим шаторима нађоше и један са седам преграда и у њему предмете женске тоалете, што значи да је некакав виши официр ту становао са целим својим харемом. Али мало подаље указа им се један страховит призор турског пи арнаутског дивљаштва. На име, поред запрегнутих воловеких кола, растурених у нереду, лежаху свежи крвави лешеви сељака, који су вукли пртљаг и муницију и које су Турци по свом пораву, у немоћном бесу, једноставно побили. А још даље унапред, да би утисак од тог покоља наших саплеменика био још мучнији, почеше на правцима одступања потученог непријатеља, колико се могло догледати са Рујна, да горе поједина села. То је био