Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

272 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

од месец дана да се само мобилишу и да ће према томе Турци на овоме правцу у моменту напада имати посла само са 2—3 дивизије ! позива, А то им је уверење свакако било сугерисано из аустроугарског Главног Генералштаба, који је и сам тако веровао.

Најзад, командант УП корпуса, Фети - паша, провео је више година пре рата као посланик своје царевине у Београду, И, за то време, долазећи у додир са масом наших људи, он је врло добро уочио у нашој војсци дубоко укорењено веровање да ће, у случају заједничког рата Србијеи Бугарске против Турске, одсудна битка бити тучена тек на Овчем Пољу. А тај податак сам по себи био једо вољан да код његових колега још више распали наду, да ће наша Прва Армија, не слутећи битку северно од ове централне висоравни, наступати безбрижно и са мало опреза, те према томе да ће је они врло лако моћи изненадити, ако јој се форсираним маршем буду кренули у сусрет, у чему се, што од своје стране морамо признати, још једино не беху преварили. Само што им је претпоставка, 0 правцима, којих ће се ова армија држати при свом наступању на Куманово, била скроз погрешна. На име, они су мислили, да се она неће хтети ломити гребеном Рујна и тешко пролазном долином Пчиње, већ да ће се сва издужити долином Бањске реке, односно у правцу друма Врање—Куманово, право на фронт њиховог УП корпуса. Па зато и план свога рада за следеће дане по доласку У им У! корпуса на линију Новосељане—Орашац беху засновали на једном скроз погрешном рачуну. А то је: да са УП корпусом задржавају поменуту нашу армију испред Куманова с фронта, а са М!п једним делом У корпуса (у колико овај последњи не буде морао бити употребљен за осигуравање десног бока целе армије према Страцину) да са линије Новосељани— Орашац изврше један велики обилазак са циљем да је подухвате с бока преко висова изнад Никуљана.