Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

22 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

наше крилне армије. Те и са тог гледишта било је упутно што су армије биле распоређене на овако великом операциском фронту, са кога су се једновремено могле отиснути у напред и даље се кретати и развијати слободно, не сметајући једна другој, па ипак да у њиховом раду, с погледом на потребу узајамног потпомагања и пре и за време самог извођења решавајуће битке. буде извесне сатласности, оличене у једном концентричном али довољно еластичном и гипком марш-маневру.

У осталом, такав стратегиски развој по оделитим групама био је условљен и самим обликом српско-турске и бугарско-турске границе на дужини од Препелца до Царевог Села, која је сва, као што ћемо мало ниже видети, морала бити узета у комбинацију као полазна основица напред поменутог концентричног марш-маневра наших снага, одређених да у сливу Вардара потраже и разбију главну турску војску. Јер у самој ствари то је била јелна осетно испреламана линија, која је у исто време и нудила и изискивала пројектовање једне сложене

· операције по трима конвергентним операциским правцима, међу којима је онај централни, који, полазећи од Врања, најкраћим путем везиваше Јужну Мораву са сливом Вардара, самом природом био предодређен да јој послужи за директрису.

Тако, дакле, део граничне линије западмо од овог главног операпискогт правца, у односу према положајима око Врања на којима се са својих пет пешадиских и једном коњичком дивизијом искупљаше Прва Армија, беше доста незгодно повијену назад. Зато су и правци, који га управно пресецаху, водећи са Косова — од Приштине преко Куршумлије и Прокупља и од Приштине и Гиљана преко Медвеђе и Лебана — за долину Јужне Мораве, што ће рећи у позадину ове, овако истакнуте у напред, "наше главне армије, били за нас веома осетљиви. И то у толикој мери да се ова армија, чак им за време свога бављења код Врања, нимало не