Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

274 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

јишту и, ако би се он бацио између њих, напасти га концентрично, и то: Прва Армија с фронта а наша колона од Страцина с бока. Зато, да му се то не би десило, нашао је да ће бити боље да се постави у положај да, ако баш м буде принуђен на дефанзиву, може примити фронталну битку према обема тим нашим групама, с тим да, остајући, ипак у неколико доследан својој првобитној идеји, прву згодну прилику искористи за прелаз у контра-напад. И у то име, одлажући за извесно неодређено време остварење своје намере да нападом извојује победу над нашом Првом Армијом, издаде заповест за постављање армије у степенасти поредак, из кога би, у случају потребе, могла обравовати фронт и према североистоку.

По тој заповести, УП корпус имао је остати на положајима испред Куманова. УГ корпус цео и претходница 13. низамске дивизије из У корпуса имали су да се пребаце у току ноћи преко Пчиње и да тамо до зоре поседну такозване Слатинске положаје, од везе са десним крилом УП корпуса косом испред Зебрњака до Голубице закључно, односно Пчиње, фронтом према Младо - Нагоричанским положајима. А за остатак У корпуса, упркос наваљивању Џавид-пашином да се и тај корпус сав пребаци преко те реке и ујутру рано настави офанзива против наше Прве Армије, наређено је било да се задржи на њеној левој обали. Главнина 13 низамске дивизије имала је да се помери у десно и постави ближе својој претходници и за нешто у поље, тако да може одмах парирати евентуалан напад наше колоне од Страцина. А што се тиче Штипске редифске дивизије, њој је било стављено у задатак да из Кутлибега пређе у Новосељане и тамо образује армиску резерву.

Срећа је била за нашу Дунавску дивизију ! позива што командант Вардарске Армије није послушао овог потчињеног, који је због свог оштроумља и своје енергије у нашем народу, и као про-