Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 25

Приштини ради држања у шаху тамошњег арнаутског живља. Један се, као што смо овде показали, састојаше у томе да се Првој Армији осигура десни бок који би иначе, због повијености граничне линије на тој страни, остао широм откривен од момента кад се буде кренула са својих полазних положаја око Врања. А други опет у томе да се, као што смо мало раније објаснили, наткриљавањем са, те стране добије што већи замах, који би олакшао - наступање овој нашој главној армији, ако буде наишла на јачи отпор непријатељев. пре но што буде избила до пред Скопље и на Пчињу, и допустио да се наметне непријатељу обухватна битка за случај да нас овај на тој висини или негде ближе граници буде хтео дочекати.

Оба наведена разлога поврх тога налагаху да та деснокрилна армија буде у стању што пре и што сигурније прегазити Косово и, гурајући даље ка Скопљу и Куманову, пошто се буде постарала и за безбедност своје позадине и свог десног бока према Ђаковици и Призрену, на време се поравњати са Првом, која је напред означеним својим објектима била много ближа. Ако буде могла поћи за нешто раније од Прве, тако да Приштина и Гиљане буду у њеној власти пре но што се ова у опште буде кренула преко границе, у толико ће бити боље. У том случају Прва би Армија била много слободнија п не би се нигде морала задржавати ради тога да би сачекала долазак заостале поменуте крилне армије на њену висину. А ако не, онда ова последња у толико више мора журити са освајањем напред именованих вароши и даљим извођењем пројектованог заобилазног маневра у правцу Куманова и Скопља, те да не остави Прву да је дуго сачекује, нити да је пусти да сама, без њене директне помоћи, налети на главну снагу турске војске онде где се ова буде груписала за пријем решавајуће битке. Но у еваком случају, особито ако, што је било много вероватније, не