Наши ратови за ослобођење и уједињење. Књ. 1, Српско-турски рат 1912. године : са 5 карата у прилогу и 18 скица у тексту

36 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

обезбеђена са неколико пукова Ш позива. Истина, они би се за први мах морали држати дефанзиве, јер би то била цена по којој би офанзива на оним другим, много важнијим правцима могла бити изведена са целокупном оперативном војском. Па би тек доцније, када непријатељ, због неуспеха претрпљеног на правцима наступања ове последње, буде изгубио сваку вољу да се иу Санџаку одупире, приступили извршењу окупације и остварењу давно жељеног сједињења са Црном Гором.

Па ипак, постојала су три мотива, због којих је било потребно да се и овде, ако је могуће што раније, предузме офанзива. Један је војнички, други морални, а трећи чисто политички. Војнички се састојаше у томе што је Трећа Армија, због опасне закошености граничне линије у захвату реке Ибра, мотла бити спокојна за свој десни бок тек у том случају, ако би знала да десно од ње наступају друге наше трупе и да ће оне кад било избити преко планине Рогозне у врх Косова код Митровице. Морални пак у томе што је, у духу осећаја нашег народа, било потребно, да се једним снажним потезом пружи рука браћи Црногорцима, који ће, вучени својим нагоном за герилским ратовањем и освојењима краткога замаха, гурнути у офанзиву свима отворима на својој брдовитој граници, па и у Ново-Пазарски Санџак, где им се указиваху изгледи на много веђу добит него ли код утврђеног Скадра, противу кога су по нужди морали упутити нешто више од две трећине целокупне своје снаге. А политички у томе, што и Аустро-Угарска полагаше некакво право на ову колевку некадашње наше царевине, па је постојала бојазан да се она, ако јој се буде оставило времена за размишљање, не успротиви да наше трупе, по задобивеној победи на правцу наступања наших трију армија, и овамо умаршују. Требало је, дакле, што пре извести са њом једну пробу, те да се види, како ће се она по том питању понашати, па ако ничим не буде реа-